Српски технички лист
на =
"в.) За главну пругу кроз Србију од Прахова (Кусја-ка) до. Амам ми 176 киломе-
"тара дужине 3 22,820.000 т, За пругу Пана = Мрдаре % | вез до 82 км дужине 7680.000
и За главну пругу на Турском земљишту: пева ај нанесе 269,5 км
ог дужине 45.500.000 ђ.) За локалну а од Бродо "сане до Призрена 26 км. дуж. 2.600.000
5 е.) Возна срества на 645 км пру-
Беране сир оно 4 ивашној, „8649 0000 · ж.) Трасирање и претходни ра-
уЈуДОВИ · 1550000 „Укупно за 6377. километ. нове
| пруге (645 км за вожњу) 97000000 _. динара
Предавање господина инжењера Јирачека пропраћено је од стране присутних великом пажњом и награђено брним пљескањем.
"Затим је добио реч још и посланик на царевинском већу г. инжењер Најман, који је говорио о тешкоћама што их чини мађарска влада бечкој влади у погледу грађења железничке везе из Аустрије (Крањске) преко Карловца и Огулина и Госпића “са. Книном у Далмацији, и ако је већ године 1906 потписан заједнички протокол о грађењу те
пруге и у обема половинама монархије тај прото- |
кол (уговор) и озакоњен. Пошто се није нико више јавио за реч закљу-
чио је ову седницу председник, грађевински савет-
ник, г. Шантучек завршном речју, којом јеу име Удружења изјавио захвалност г. Јирачеку на његову труду. |
"Толико у главном по реферату у лпетима“. =
Подписани има још да дода да јег. Јирачек у овом свом предавању изнео и упоредне уздужне профиле неколиких пројектованих и извршених пруга НеУрбе:
1.) Сарајево—Увац— Митровица
идр) И Гружа (и Мостар—Метковић) |
8.) Пруге замишљене кроз Црну Гору: Бар—'
Вирпазар—Подгорица-уз Морачу-око Колашина-низ Лим поред „Бјелопоља-око „Пештере над Углоп низ Рашку реку око Новог Пазара до Рашке и Краљева, и
4.) Пруге којом се мисли везати бугарска железница Софија Ћустендил правцем на Скопље уз линију Скопље Солун т. ј. пруге: Ђустендил—Крива Паланка—Куманово— Скопље.
Упоређењем њиховим доказао је: да ни једна од ових пруга не може конкурисати ни по дужини ни по „висини коју има да пређе, с пругом коју Га предложио 2. Јирачек, и која се већ трасира и
„Народним |
на земљишту Турске Царевине, Шта више пруга која би имала да веже Сарајево са Солуном, на својој деоници Увац—Митровица онако како је била предложена пре две године: од Увца уз Лим до села Доброшевца, уз реку Бистрицу, око нове Вароши, села Шапоња, преко Сјеничког поља, око Сјенице на Дугу Пољану (ту је најниже седло на коти 1880 а траса на коти 7200), низ Љутску реку у Нови Пазар (кота 540 м.) па преко најнижег седла на Рогозни (кота 1080 и пруга на 960 м над морем низ Бањску реку до Митровице (505 м. над морем) имала би Шако ужасан п за вомсњу неподесан уздужни профил, као и положај за грађење, да ће. се сваки морати шрипуш промислиши. да ли да уложи свој новац на тако скупу и за вожњу тако неподесну пругу, која би имала од Сарајева преко Увца до Митровице на 329,5 до 330 киломотара дужине · да превали падова 2074 м. и успона 2098 м. А поред тога имала (би још и ту незгоду што је од Брода“ преко Сарајева до Увца цела пруга уског колосека 0,76м.“)
Ово су за саобраћај доиста поражавајући бројеви, кад се помисли да има из Београда (кота.75 м) до Раље (кота 242 м.) само 167 м успона а од Раље до Велике Плане (кота 114 м) само 131 м дада.
Односно одстојања изнео је г. Јирачек ове. бројеве. 1.) Од Беча до Трста има сада јужном ћу-
стријском Железницом 589 км. 2.) Од Будим-Пеште до Ријеке
(Еште) 615 км. 8.) Од Београда преко Загреба до
Ријеке 664 км.
Према томе биће: Та) Од Беча до Солуна преко баријава ако се сагради пруга Увац — Митровица 1506 км. га) Од Будим-Пеште преко Београда до Солуна. 965, да) Од Београда до Солуна 695, Међутим за излаз на Јадрансло Море у Медову биће: 1.) Од Београда преко Ниша и Мр- | 613 км.
дара само дакле за 82 киломефара мање но што је сада до Солуна.
2.) Од Ниша има сада до Солуна 452 километара. 8) Од Ниша преко Мрдара у Медову биће само 370 км. дакле опеш за 82км мање.
4) Када се буде саградила 70 километара дугачка пруга Сталаћ—Обилићево—Јанкова Клисура
# Ово би била само привремена препрека, јер је та деоница Босанске пруге тако извршена да се колосек од,0,76 може лако претворити у нормални, пошто је доњи строј њен зато при
премљен. Уредн.