Српски технички лист

— Зре-—

својих другова, наших земљака, повише година радио при подизању железница и у другим гранама техничке службе у Србији и на Балканском Полуострву и имао је прилике да врло добро упозна ове пределе а нарочито Србију. Господин Јирачек је и први иницијатор пројекта горе поменуте железничке пруге. Његову смо кратку студију саопштили још 1890. године у „Народним Листима“

У недавној прошлости бавио се г. Јирачек неколико година студијом трасе за ову пругу па је резултат својих студија саопштио својим колегама

свом врло занимљивом и исцрпном предавању, у коме је изнео главни правац своје нове трасе и показао га на великој ђенералштабној карти а поред тога изложио је од какве би користи и какве важноста била ша ируга за Србију ш њен извоз на море, као и у опште и за међународни саобрабај: и промет из горе поменутих земаља у јужну Европу.

Траса ове пруге (коју у главном познају читаоци Српског Техничког Листа из брошуре г. Јирачека: 'Железница Дунав — Ниш — Јадранско Море штампаној 1908 године у Београду код књижара госп. С. Цвијановића) полазила би са станице Краљевско Румунске Државне Железнице у Крајови или Филијаши ка Дунаву спрам српског села Прахова, старог римског „Песаеђашт-а“ где је најприродније и најпробитачније место за прелаз преко Дунава, јер на том месту већ више од 200 година није река променула своје корито. Ту су обале високе и сталне. корито је у правој линшји на већу дужину и нема шљама.

Од Прахова савија пруга малим луком у Кусјак где ће се спустити до нивоа Дунава, да би се могло вршити претоваривање робе са железнице на лађе и обратно.

Од Кусјака ка Неготину до реке Тимока па Тимоком до Зајечара већ се гради део ове пруге и скоро ће бити и довршен. Истина ова ће пруга привремено бити уског колосека 0,76 м. али су кривине таквих полупречника, да се може лако прекројити у пругу нормалног колосека 1,435 м.

Од Зајечара ове најважније тачке у источној Србији, пруга пролази у Књажевац—(и овај део је већ проучен)—и отпочеће се градити можда још овог лета. Књажевац има да се веже са Нишом преко Свет. Аранђела (не преко Дервена и Грамаде, где је клизаво земљиште) у Амам Чифлику на км. 231 постојеће пруге Београд — Ниш.

Из Ниша, по важности друге железничке ста-

станице у Србији рачва се главна пруга у два прав- ·

ца: једним ка Софији и Цариграду а другим ка Скопљу и Солуну. Од овог другог правца употребиће се 18 километара постојеће пруге Ниш— Врање до села Дољевца а одатле саградиће се нова пруга Дољевац. — Прокупље — Куршумлија 81,2 до 82

километара, до Српско-Турске границе код села Мрдара дуж реке Топлице и Косанице.

Од Мрдара на водомеђи река Косанице и Ситнице, коју прелази пруга без тунела на просечној висини 640—650 метара над морем стушта се пруга на славно Косово Поље приближујући се колико год је могуће Приштини. Затим прелази пругу Солун — Митровица и реку Ситницу готово под правим углом код села Бреста на висини 585М.

Водећи даље уз реку Дреницу, где је постојбина српског јунака Милоша Обилића прелази равну долину Лопушник и залази у тунел кроз планину Обиље близу села Лозице на висини 640 до 6456м просеца вододелницу између Црног и Јадрамског Мора, вододелницу између Дунавског и Дримског слива, испод најнижег до сад познатог места (висина само 740м.). Како г. Јирачек у свом предавању вели, он је био први, који је трасу провео туда.

Од Лозице силази пруга у предео звани „Прекорупа,“ води низ реку Мирушу поред села Волујка на Бељане ка Дриму. Низ Дрим доспева до села Бродосане“) и одатле напушта Дрим пола-_ зи уз реку Ренику поред Ђаковице, пролази кроз два тунела поред села Пеноча и Полешца, низ реку Валбону опет у долину Дрима спрам арнаутског | села. Фијердзе. Одатле силази низ Дрим од прилике до села Комана па одатле пролази брегове између реке Кири и реке Дрима малим тунелом те сиђе низ поток Пишталу у скадарску равницу. Ту ће се на обали реке Кири спрам Скадра код села Кучи постројити скадарска станица.

Из ове станице могла би се одвојити пруга која би спајала Јадранску железницу с црногорским пристаништем Баром или Вирпазаром. Њена би дужина до Бара 43а до Вир пазара 48 километара. Пруга би се провела обалом Скадарског Блата.

Под Скадром прелази траса Јадранске железнице велику отоку реке Дрима звану Дринаса којом отиче већи део воде из Дрима у Бојану. Затим скреће на југ десном обалом Дрима до близу града Љеша (АЈез5ћо) и излази на Јадранско Море у пристаништу Свети Јован Медовски (на Медовском заливу). Ово је најзгоднија тачка за излаз Јадранске пруге на море, пруге која би пролазила кроз три државе: Румунију Србију и Турску.

Предавач господин инжењер Јирачек описао је затим сваку поједину деоницу пруге понаособ и саопштио у главном и дредрачун који би износио:

а.) За румунску пругу преко Фи

лијаша 84,2 км дужине око 9,300.000

6) За велики мост на Дунаву код Прахова (по пола на обе државе Србију, и Руму)

нију , 12,000.000

Од Бродосане постројила би се локална пруга дугачка 26 км до Призрена.