Српски технички лист

— 49

Покрет за реформу техничке државне службе у Аустрији.

(Свршетак)

С обзиром на изложена факта г. О. Гинтер износи, да су постојећи прописи о државној грађевинској служби у правом смислу неиздржљиви и да се неопходно морају предузети савремене реформе, ако се жели корачати упоредо са осталим културним народима, и не заостати у државном и општем развићу.

Не подлежи сумњи да једна управа, код које рад стручњака има да се цени и испитује од стране нестручних лица, не само што је спора у извршењу него је и сувише скупа. Свака одлука на пољу народне економије има два елемента и мора садржати два елемента. Један елеменат односи се увек на техничку страну код економно-политичких одлука, а привреда и техника не дају се једна од друге одвојити Други моменат је правни т. ј. да се технички моменат доведе у склад са постојећим законима. Први технички моменат без сумње је важнији — битни моменат, јер врши непосредни утицај на целокупну народну привреду, док други може бити само споредни или помоћни моменат. У Аустрији је данас обрнуто и такво стање је потпуно неправилно. У техничким питањима треба да је техничар меродаван одлучујући фактор, а правник само помоћни саветодавац, као што је случај код свију великих приватних предузећа, где важи као основни принцип: да највећа одговорност, највиша контрола и најглавнија иницијатива безусловно треба и мора да лежи у једној руци, у руци техничара. Истина је да је Министарство јавних радова створило извесну концентрацију државне грађевинске службе, али још читав низ техничких агенди подпада под друга министарства нпр. производња соли, државна штампарија, водени путеви, регулисање шумских потока и т. д. Па и у самом прво поменутом министарству правни утицај преовлађује над техничким. Изузев рударски одељак, који има специјалну своју уредбу, нису ли у меродавној ТУ ранг-класи три нетехничара а само један техничар. у У. класи 4 техничара а 9 нетехничара, премда је број инжењера у овоме миинстарству два пут већи од броја чиновника правне струке. Ово је жалосно стање, које се мора што пре поправити.

Али не само да је било неопходно потребно стварање овог централног места за техничку службу, већ је без одлагања потребно из основа преуредити техничку службу код круновина и земаљских влада и код окружних управа. Број техничких одељака код круновина и земаљских влада сувише је мали; у једном одељењу често су спојене две

пати о окаше Врста стручних послова, од којих је један сам довољан да ангажује сву радну, снагу дотичне групе чиновника.

О специјалисању појединих струка, које је већ кроз читаве деценије изведено на техничким великим школама, води се сувише мало обзира. Захтева се нпр. од појединих шефова да воде стручну управу над грађењем путова, хидротехником, архи тектуром, хидрографском службом, грађењем мостова па можда још и над аутомобилима, испитивањем парних казана, машинства и т. д. Очигледно је да ниједан техничар не може владати свима овим стручним пословима.

И ако се већ и код круновина и земаљских влада траже од појединих инжењера универзална знања из огромне области технике, у том правцу се још много даље иде код окружних управа. Тамо се од инжењера захтева стручно мишљење о водоводима, о наводњавању и одводњавању, о регулисању река, о занатским установама, фабрикама, о каменим мајданима, о школским и црквеним грађевинама, о магацинима за експлозивне материје, о постројима машина и котлова и још много чему другом. Појмљиво је што понекад дође до одлука, које нису без замерке, јер таквих универзалних инжењера нема и не може бити. Па ипак се десило нпр. да је инжењер за путове и радове на води имао једаред да рестаурише једну готску цркву!

Да би се отклонило ово зло, неопходно је потребно да се будућим грађевинским срезовима или окружним грађевинским управама да егзегутива само за такве послове, за које они имају стручно спремно особље. Они пак морају са државним грађевинским дирекцијама стајати у сасвим блиским односима, како би се из персонала дирекције састављеног из стручњака за различите техничке послове, могло у случају потребе упутити на рад без великог и заметног пискарања лице, које се специјално спремало за извесне послове.

Односно реда надлежности, који данас представља једну бесконачну процедуру неопходно је такође, потребна реформа и упрошћење администрације. С обзиром на горе изложена факта г. О. Гинтер поднео је парламенту следеће предлоге:

1.) Министарство јавних радова — грађевина има се преустројнти тако:

а) да се сва техничка питања, не искључујући ни лична расправљају и одлучују само у одељењима и секцијама, којима на челу стоје техничари;

6) да — изузев Министарство Железница све техничке установе и агенде, које данас још припадају другим Министарствима буду додељене Министарству јавних радова.

2.) Техничка одељења круновина и земаљских влада имају се преустројити у аутономне грађевин-