Српски технички лист

БРОЈ 8.

У Београду Недеља 21. Фебруар 1910. г.

ГОД. Х2

СРПСНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИС!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСНИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА

САДРЖАЈ : Творци престоничких грађевина од Јпд. Дим. стр. 61. — Железничка пруга

____________-_______ нити ннннннннинсн

Зајечар — Књажевац (наставак)

стр. 62. Прописи за рачунање притиснутих гвоздених или дрвених конструктивних делова (наставак) стр 55. од 3. Париска подземна железница (наставак) од Ј. стр. 64, Рад Удружења. стр. 66. Техничка Књижевност од П. А. Д

стр. 67. Белешке: формули Сапошег и

Гласање помоћу електрике од В. М. П. — Нова експериментална

Кинег-а од Ј. стр. 67. Вести + П. Смедеревац,

одредба коефицијената у Личне Вести, Државни технички испит,

стр. 68. — Члановима удружења и Благајникова пошта стр. 68. ЈЕ = пау ет ин на

Ј _____-_____-_ нише

Творци престоничких грађевина.

На питање, ко су творци престоничких грађевина — свако ће вам одговорити, да су то дипломисани архитекти, које је закон за

штитио, јер је само њима дао право да израђују пројекте.

Запитајте архитекте, ко су творци престоничких грађевина, они ће вам одговорити без икаквог премишљања, да су творци престоничких грађевина: цртачи, кондуктери и сви други, али не и архитекти.

Творци престоничких грађевина су крљеж на архитектонској професији. Тих можете видети да гоне клијенте као што хрт гони зеца, њих ћете видети по кафанама и крчмама заједно са мајсторима предузимачима, којима су контрола, — надзор при извршењу грађевина. У крчмама и кафанама то су предузимачки гости и, разуме се они не плаћају за оно што попију и поједу. То су творци престоничких грађевина. |

Али ипак њихов занат није тако лукраи ван, као оних привилегисаних, дипломисаних техничара, који за новчане награде опсењују законске прописе својим потписима на радовима ових крља.

Не могу да нађем довољво ружан епу“ тет за те продане душе сем једног, који се у књиге не пише.

Такви академичари схватају зло, које чине својом недостојном и прокаженом трговином. Они не знају, да им њихов привелегисани положај забрањује такву трговину; ј-р ако држава штити њихову

професију, то је само за то, да сачува своје

продане душе не

грађане и њихово имање од лица нестручних и незналица у томе послу Знају ли та господа, да онај који им је дао право, да може и да га одузме, када и чим се увери да га злоупотребљавају.

Већ је крајње време, да и наша технич ка корпорација, ако мисли да остане неосумњичена, да осуди те своје колеге, да их избаци из своје средине и да захтева од државе да одузме право оваким трговцима. Ми смо дужни да то учинимо, ако не желимо да се

за нечасна дела појединаца окриви цела наша

организација.

На срећу за наше техничке радове мало их је који шпекулишу са својом академском професијом, али, и то мало успевају да својим радом наносе велика зла како нашој корпорацији тако и самом грађевинарству.

Добивши потписе тих привилегованих техничара, крљежи на архитектонској профисији безпрекидно терају свој занат. Они калупују — праве сандуке с најнерационалнијим распоредом, а као надзорници служе се не“ допуштеиим срествима, због ништавне награде ови не израђују пројекте по захтевима техничке науке с обзиром на удобност, него кроје планове само по жељи сопственика,

„Такви крљежи праве највеће несреће при и-

звршењу пројекта — при грађењу зграда. Да би могли од мајстора предузимача узети оно што нису могли добити од сопственика— ве ћу награду за свој рад, — они дају пуну слободу мајсторима, да могу узети неспремну јевтину радну снагу и јевтин материјал.

Ако проверите грађевину таквих аутора, вас мора поразити гесавесност у надзору и контроли.