Српски технички лист

== 62 =

Употребљена посна боја за прозоре испере се пре но што прође шест месеци од подизања грађевине, отпали корнизи, отпали тавани, иструлиле облоге и оплате, пскривљена врата, протруле тавањаче, испуцани зидови и много друго томе слично — то је ето престоничко грађевинарство

А какви распореди >

Видите, н. пр. како образ степеница (страна) пресеца фасадни прозор по це ој му дијагонали, видите по фасадним прозорима начичкане кухињске судове, видите, да подпрозорне парапете фасадних соба ударају мимопролазећи коленима, и много што шта томе слично, пта нема никакве везе са грађевинарском вештином 'и искуством.

Кад човек пог. еда те архитектонске ругобе и кад зна, да су постале и стално постају са знањем и пристанком општинске техничке власти, онда то може да се објасни само на један начин слаб м контролом од стране опитинске техничће власти.

Кад би смо имали активну и строгу општинску технич су контролу, технички апсурди морали би се знатно смањити а професионални крљежи пропали би.

Али, даби општинска техничка контрола могла дати добре резултате и бити строга потребно је, да она остане само на контролисању подизања приватних грађевина а не да и сама учествује у томе послу.

Јер. ако се и сама контрола занима израдом пројеката за приватне грађевине, ко ће њих да контролише, онда треба нека виша контрола за њихове радове, јер се ту већ укрштају интереси контролора и пројсктанта = извршиоца

Природно је, да у оваком случају не може се ни говорити о моралном испуњавању дужности од стране контроле. Докле може да доведе овакво стање, може да се види из тога, што једна несавесна контрола, који би ову институција хтела да искористи по начелу трговине, не само да не треба да буде плаћена од општине, него би чак пристала да плати скупо и прескупо за право, да контролише подизање приватних грађевина а у исто време и да има право да за њих израђује пројекте. Таква се контрола не би ни у чему разликовала од старих турских спахилука.

Разуме се, да је то незаконито и да се не може допустити и ако су се до сада трпели појединачни случајеви, преко којих се ћутке прешло. Излишно је спомињати, да се таква контрола таквим начином рада огрешила о закон, јер се то да извести само по

себи. Најзад и председник престоничке општине забранио је приватну праксу општинстим архитектима, ради чега су њих двојица и службу напустили.

Морамо бити праведни у овом случају и признати, да у данашњим приликама иу 'скудици архитекта требало тим контролним општинским органима дати већу плату за то, што се у корист веће и боље контроле овима одузима право на приватну праксу. Само на тај начин престоничка општина може добити ваљање и спосовне архитекте, који су јој веома потребни.

Још неколико речи за техничаре трговце. Некоји од свих трговаца са својом професијом нису правилним путем дошли до својих права за рад, и при ревизији датих им права могу их за свагда изгубити. Овај факт нека послужи правим техличарима као утеха, јер је сасвим разумљиво, да се један дипломисани техничар, који је правилним и редогним путем свршио своје образовање, не може спустити толико ниско, да продије своју професију за неколико динара. Није први пут да се бавимо овим неблагодарним питањем, али од срца желимо да се више не враћамо на ову тему, јер ћемо тада употребити крајње срество да обнародујемо имена криваца а после с прибраним фактима, која имамо у рукама да их на надлежном месту оптужимо и тражимо за њих праведну казну.

С. Б. И-А. Д.

бр 28 за 1909. г. Превео Јпе. Дим.

Жепезничка пруга Зајечар Књажевац. (наставак)

Из овога се види, да ове реке нису у опште опасне, пошто у већини случајева спроводе чисту воду, са по неким дрветом из шуме.

Једину тешкоћу причињава М. Изворска река Она носи доста материјала — камена и крупнијег шљунка — пошто иде из голих а врлетних преде а Материјал таложи непосредно испред пруге, за тим се тако разлива, да на 100м даљине сасвим Лизгуби своје корито.

На овој прузи има следећих објеката:

1.) Гв. мост 50,00м распона преко реке Тимока код Књажевца;

2) Два гв. моста по 20,00м 'преко Јелашничке и Клисурске реке;

3.) Три гв, моста од по 15,00м преко Шопора Селачке и М. Изворске реке;