Српски технички лист

63 =

4.) Четири гвоздена моста по 10—м распона, од којих су два инундациона код Тимокаи код Јелашничке реке;

5.) Један гв. мост од 6.—м распона; 6.) Три гв. моста од 4#.—м распона; 7.) Један засв. пропуст 3.—м отвора

8 4 ан 2.—, и 9) 3 отвор пропуст 2—, , 10) 3 Па , П) 8 засв. „ 1— , 7 " Кожа отв..-, . 0:60 -, 7, , 183) 8 покр. „ 0.60 , " "

Свега 43 комада мостова и пропуста.

Раслони већих мостова нису рачунати, него су узети приближно, а рачунање је ос:ављено за доцније када се буде . звршило детаљно снимање ситуације ових река, те би се онда прорачунали и распони.

Код моста преко Тимока био је предложен од стране секције мост од 60.—м распона; али јеу ревизији смањен отвор на 50.—м а додат је један инундациони мост од 10.—м. Ја мислим да није требало смањивати распон овога моста а ипак је требало задржатии инундациони мост а из ових разлога:

Преко „“Трговишког Тимока у Књажевцу подиже се гвоздени мост за саобраћај на путу. Отвор тога моста срачунат је на 53—м а мост је пројектован на 50.—м. Како пак кроз железнички мост треба да прође вода из оба Тимока јер се они састају за једно 200.—300м више моста; то је више него сигурно, да ће настати јаки успори а тиме и нападање насипа.

Инундациони пак мост служио би да само унеколико олакша великој води у Тимоку и да пропусти воду из Каличинске реке.

На сваки начин ово питање не би требало решити без претходних штудија и прорачуна.

Исто је тако и са мостом преко Јелашничке реке.

Секција је била предложила и овде гв. мост од 40—-м распона, али је у Управи за Грађење смањен распон на 20— м а додат један инундациони мост од 10.—м распона.

И овде распон није требало толико смањивати а инундациони мост неће служити за олакшање главноме мосту, пошто је терен више моста такав, да ће сва вода јурити главном мосту, те ће кроз инундациони мост пролазити само вода од кише. Један пропуст од 2.—м распона био би за воду од кише са свим довољан.

И питање о овоме мосту не би требало решити без претходних штудија и прорачуна,

Распони осталих објеката су добри. Можда су мало већи, него што би се рачуном добили, али је за то искључена свака евентуалност. Мало већи

распони и требају бити и с тога, што се на неко лико стотина метара узводно находе и објекти на окр. путу Зајечар — Књажевал, те би у случају какве катастрофе код горњих мостова, могле рушевине пролазити кроз доње мостове без сметње и без опасности по ове.

УП Станице и постаје.

На овом делу пруге имамо једну станицу |. класе, једну по стају са магацином и товарном рам: пом и две постаје са товарном рампом.

У Књажевцу је станица [1 кл. у Д. Зуничју одређена је постаја са товарном рампом, у Краљевем Селу је постаја са магацином и товарном рам пом и на послетку у М. Извору је постаја са товарном рампом.

Станица и постаје тако су распоређене, да приближно на сваких 7 км. долази по једна постаја а постаја Д. Зуничје удаљена је од ст. Књажевца око 7 км.

У М. Извору требало би подићи и магацин, те би се на тај начин задовољиле потргбе, на само села М. Извора, него још четири, пет других, оближњих села, која су у непосредној близини постаје

М. Извор. (наставиће се)

Лрописи за рачунање притиснутих гвоздених или дрвених конструктивних делова с обзиром на отпор противу извијања.

(ц. кр. министарство железница)

(наставак)

5. 11. Притиснути штапови који се с другима не укрштају.

Слободна дужина штапова, који се не укрштају с другим штаповима, зависи само од начина утврђивања крајева-,

Ако је утврђење такво, да је обртање крајњег пресека више мање могућно, онда се тај случај приближује теоријском случају под 1 (сл. 183.); Али ако је утврђивање такво, да се крајњи пресеци могу обртати само за немерљиву количину, онда тај случај, — свакојако само приближно, — одговара теоријском случају бр: 2 (сл. 14.).

Према томе има се узети:

А, За слободну дужину притиснутих штапова попречних или вершикалних које припадају главном носачу кад се не укрштају с другим штаповима (сл. 19.) при рачунању на ошпор прошив извијања :

1. Управно на раван носиоца

у

2. У равни носиоца:

До 806 «