Српски технички лист

64 =

Дужине штапа (при том треба мерити од средине до средине слободних појасних крутих делова или лимова за образовање чвора ако их има.

Код притиснутих вертикала, на које су притврђене попречне везе или андрејеви крстови (сл. 20.), треба при израчунавању на отпор против извијања управно на раван носача рачунати с дужином штапа (о која се мери до прве закивнице што спаја поменуту попречну везу.

В. За слободну дужину спрсгова противу ветра-— попречних греда и андрејевих крстова, — који се не укрштају с другим штаповима аналого ка случајевима под А:!= и 1=0, 8 исто онако као по за пришиснуте конструктивне делове носача.

Дужина штапа рачуна се при том од средине

до средине слободних лимова за образовање чвора (сл. 21.), Ако се попречни носачи спрегова противу ветра главног носача укрштају са попречним или подужним носачима и кад су с овима чврсто везани (сл. 22.), онда треба рачунати дужину штапа до неутралне осе укрштених делова конструкције.

С. За слободну дужину притиснуших – П0јасних греда главних носача (сл, 28. до 25.) једноструког пили Овогубог система При испшшивању појаса на извијање :

1.) Управно на раван носача:

а.) Ако су појасне греде у чворовима једна с другом потпуно укрућене (сл. 26.), као што то бива у главном код кровова, мостова са коловозом горе, а при великим распонима и кад је коловоз доле, онда се узима: / = о, 84; при том треба дужину рачунати од средине до средине крутих лимова за образовање чвора.

8.) Ако појасеви главних носача нису међу собом укрућени, као што је то случај код мостова с коловозом по средини носилаца или код мостова с коловозом на доњем појасу, онда, при рачунању отпорности противу извијања, треба узети у обзир не само размеру Га т. ј. висину главног носача према оној висини његовој која је укрућена попречним носачима или ма каквим попречним укрућењем (ск. 27. и 28.); него и висину лимова Р изнад попречних веза.

У овим побројаним случајевима треба изабрати слободну дужину конструктивног дела по овим обрасцима :

И -

и кад ен

«) ако је П

5; онда # = фо

Н Е за- = 10; # = 26

В.) ако је 5 => „== - (Н—=): н<

онда за 25 1 == ф,

= = 250

1.) Ако је р =. (А 1

Н= онда за к< 20810 70:

а за 4. = (0800 ћ

За међувредности размере Н/ћ треба интерполисати и вредности за 1.

2.) У равни главног носача у свима предизложеним случијевима.

(== 0,876.

Ако су појасеви подупрти међувертикалама (сл. 29.), онда треба слободну дуж појаса рачунати ! == б, ако ф, значи дужину штапа како је у слици означена. При срачунавању јакоте против извијања управно на раван носиоца не узима се у обзир уметнута споредна вертикала.

За слободну дужину споредне — уметнуте вертикале, може се ставити (= (, ако се 4) мери од средине ослонца до пресека оса главних попречних укрућења.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

Париснка подземна железница,

Пруга бр. 7. (Рата: Коуа! — РТасе ди Рапцђе)

Пруга број 7 почиње једном спљоштеном завојницом код Раја Коуа!-а поред станице пруге бр. 1. Ту је срце Париза. Пролази покрај Тћеаће Ртапса5 (Сотефе РЕтахса:ве). Подилази испод широке улице Ауепше де | Орега, па пошто се укрсти с пругама 3 и 8 скреће на исток. Допирује главну станицу Источне Железнице где се укршта с пругама 4 и 5; подилази испод канала <!. Магшпи јужни крај вијадукта пруге северног појаса.

Затим подилази са тунелом парк Винез –Сћацтопе и тунел старе појасне пруге, која је такође ту у тунелу. Ту је у близо и крај на Рјасе аи Папшђе у најнасељенијем радничком крају Париза ВеПеу е. Има 15 станица на дужину од 6,858 км.

Пруга бр. 8. (АшјешПе Орега)

Дугачка је 7,7 километара и има 14 станица

а има да споји југозападни крај вароши са среди-