Српски технички лист

БРОЈ 9.

У Београду Недеља 28. Фебруар 1910. г.

ГОД. Х%

СРПСОНИ

ЕХНИЧНИ ЛИ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА

САДРЖАЈ : ! Пера Смедеревац начелник железничке

дирекције у пензији, од Ј. стр. —89— Хеншлове

и Голдшмитове ло-

комотиве за узан колосек бр. 868 — 376. Пише Милан Гребенаровић диплом. машински инжењер стр. —70Железничка пруга Зајечар—Књажевац (наставак) стр. —71— Прописи за рачунање притиснутих гвоздених или

дрвених конструктивних делова с обзиром на отпор лротиву извијања. метод за брзо рачунање кубатуре усека и насипа из уздужног профила,

–76— Благајникова пошта стр, —76—

(свршетак) превео Ј. стр. —78— Тачан саопштио Ј. стр. —74— Вести стр.

..

! Пера Смедеревац НАЧЕЛНИК ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ДИРЕКЦИЈЕ У ПЕНЗИЈИ Рођен 95. априла 1855. г. умро 13. фебр. 1910. г.

Технички лист има ево опет жалосну дужност, да забележи губитак још једног одличног члана Удружења Српских Инжењера и Архитекта, губитак још једног савес-

ног, искусног и вредног инжењера од оне старе гарде, која је много радила и урадила на унапређењу и усавршавању наше железничке струке.

Покојни Пера рођен је у некадашњој Војној Крајини, у којој су се рађали толики Срби јунаци, који су својим грудима и својом храброшћу кроз векове чинили бедем, о који се ломила отоманска сила. Његови су дедови побеђивали у Италији, крвили се с Мађарима, војевали за Хабзбурговце, да им

се ови у садашњости покажу неблагодарни како то може само „Црно Жути Орао.“ Још док је постојала „Граница,“ Аустрија се свим силама трудила, да те див-јунаке понемчи; и уколико је притисак био већи, утолико су се потлачени Срби све боље држали. И пок. Пера је у свом раном детињству имао да издржи ту сурову борбу и показао се достојан својих дедова, Шајкаша; остао је срцем и душом Србин. А то је сјајно доказао кад је оно српска пушка планула 1876, године за ослобођење подјармљеног Српства. Он је као ђак политехнике потекао чак из Минхену у помоћ браћи својој и био добровољац Колико је био скроман, он је сматрао, да се то само по себи разуме да тако треба радити, те то своје дело никад није истицао. Зато о томе слабо ко ван његових интимних друго. ва и знаде.

Отац му је био имућан трговац у Баваништу у родном месту пок. Пере, па га је чим је свршио тамо основну школу, послао на школовање у Београд међу браћу Србијанце. Ту је свршио реалку, па је затимо о чевом трошку отишао у Минхен.

Кад је тамо свршио студије после рата 1876. године. поново је дошао у Србију, у своју некадашњу домовину, јер му и презиме казује откуд му је порекло. Али су га овде чекала многа разочарења. Једва је после две године мољакања успео да добије наше поданство; што га је доцније стало грдних материјалних жртава, јер је тамо, преко Дунава, просто избрисан из листе живих. | Сматрали су да и не постоји, и лишили га