Српски технички лист
руна
дисхармонија у авансману инжењера железничке дирекције и Министарства Грађевина.
5., Удружење Српских Инжењера и Архитекта сматра, да је сасвим неправедна одредба, којом се техничком особљу у служби Министарства Грађевина и Дирекције Же-
лезнипа забрањује сваки приватан рад ван канцеларијских часова, кад та забрана не постоји за друге инжењере и архитекте у државној и јавној служби: професоре техничког факултета, самоуправне и општинске па ни инжењере осталих Министарстава: Војног, Народне Привреде и Финансија, Чак да је Србија и преплављена инжењерима, као што су Француска и Немачка. таква би одредба била противно начелима слободне утакмице без које нема прогреса, Министарство Грађевина у Француској не само дане забрањује приватну праксу својим инжењерима, но шта више Министар даје државним инжењерима осуство до пет година, да се могу ангажовати у приватна предузећа, и за све то време задржавају свој ранг, право на унапређење и пензију. За доказ тога нека послужи: Мапце! де дгов адпитабган, Т, 1 стр. 5: под 3.
Удружење разуме забрану приватног рада у канцеларијско време; али потпуна забрана приватног рада противи се и личној слободи људи.
По логици поменуте одредбе требало би забранити приватну праксу и свима лекарима у државној служби па и сстагим службеницима Железничке Дирекције. За ове последње важе само извесна ограничења, док се инжењерима — архитектама забрањује сваки приватан рад, па и књижевност и учешће на јавним утакмицама. Недогледне посљедице ове забране тек ће се доцније појавити.
Ако је та забрана сваког приватног рада потекла услед злоупотребе неколиких несавесних лица, онда је сасвим неоправдано, да остали савесни инжењери — архитекти, испаштају туђе грехове. Место усвајања поменуте одредбе, требало је дотичне кривце казнити, а не кажњавати цео сталеж а са њим и цео народ.
Најзад, ако је томе пропису циљ да одврати навалу инжењера архитекта у државну службу, онда би и правичније и практичније било пооштрити и онако строге одредбе
Секретар, Нешко М. Смиљанић инжењер општине београдске
за пријем у државну службу, а у исти мах знатно поправити положај инжењера- архитекта у државној служби, па ће се тада доиста добити елита чиновничког инжењерског и архитектонског кадра.
6., Удружење Српских Инжењера и Архитекта сматра, даје звање инспектора један
ступањ у хијерархији техничке струке исто
онако као и подинжењер, инжењер и виши инжењер и да је према томе сасвим противно духу закона оно ограничење броја инспектора. 7., Удружење сматра, да предложене дневнице и награде за рад на терену ни мало не одговарају потребама, труду и напору, којима су инжењери изложени радом од сванућа до мрака скопчаним са многобројним опасностима по живот и здравље.
8., Закон о уређењу Министарства грађевина прописује за своје инжењере — архитекте исте квалификације као и за инжењере Железничке Дирекције. Зато није право ни у духу закона, да инжењери Министарства Грађевина не могу постати начелници Железничке Дирекције и да служе више година до пуне пензије но инжењери Железничке Дирекције.
9. Удружење сматра, да није на месту ни одредба о контролисању рачуна Железничке Дирекције, кад није предвиђена казна За оне чиновнике, који пропусте да за одређено време прегледа-у рачуне, кад дакле 3закон нема санкције
10. Удружење према свему овоме налази, да је систем управе у Дирекцији Српских Држ. Железница остао по старом, да није учињен никакав корак у напред ако се усвоји предложени пројекат законаи да је поправ ка стања железничког особља сасвим незнатна, а стање инжењера напротив сасвим је уназађено,
Удружење Српских Инжењера и Архитекта сматра, даје овим учинило своју дужност и опоменуло наделжне на битне мане предложеног пројекта закона које треба откл 'нити, јер је дубоко уверено, да ће овакав заКон имати недогледних штетних последица у будућности.
25. фебруара 1910. год. у Београду
Председник скупа Јефта Т. Стефановић редовни професор Универзитета
Скупни овлашћени потписници
Мих. В. Илић инслектор Жел. Дирекције
Јован Андрејевић управник грађ. одељења општ. београдске
Мил. К. Поповић виши инжењер Жел. Дирекције