Српски технички лист
2
— 80 —
све и једнаке услове из чл. 19. закона о уређењу Министарства Грађевина од 30. новембра 1898. г. као и закона о уређењу Дирекције Српских Државних Железница од 31. марта 1892. г са изменама од 6-1-1896. године.
Уредништру Српског Техничког Листа захваљујем на гостопримству олајући му своје по штовање
10. фебруара 1910. г. Врање. Свет. Јовановић в. инжењер
Хеншлове и Голдшмитове
локомотиве за узан колосек, бр. 363 — 375
Пише Милан Гребенаровић, диплом машински инжењер.
(наставак)
Ради боље прегледности ми ћемо прво говорити о Хеншловим локомотивама бр. 363—368 а затим о Голдшмитовим локомотивама бр. 369—875. Но одмах да нагласимо га нам је веома жао што нисмо у могућности да о овим локомотивама говоримо као о угледним локомотивама.
У главном Хеншлове локомотиве састоје се из два постоља :
1.) великог постољааА, сл. 1и2,у коме су смештене све три везане — покретачке — осовине; и 2. малог постоља Б—7т. зв. „В!ззејсгечећ“ — сл. 1. и 2, у коме је смештена слободна осовина. Око обртног заворња — Пгећхарјеп В, који је утврђен на великом постољу А, окреће се у одређеним границама мало постоље Б.
Мало постоље Б налази се у свом нормалном положају кад је средња лилија Г—Г:' - В— Д сл. 2., заједничка и за мало и за велико „постоље, што је случај само тада, кад се локомотива налази у правом колосеку, претпостављајући при том да се средња линија ГТ—Г:—В—Д локомотиве и подужна оса правог колосека налазе у једној истој равни, која не мора бити вертикална. Јер ако замислимо да се подужна оса правог и потпуно хоризонталног колосека налази у ниво-у горње површине шина, а да се средња линија Г—Г'—В—Д налази на пр. у висини подужне осе котла, онда је јасно да раван, у којој се налазе обе ове средње линије, може како у лево тако и у десно одступити од овог вертикалног положаја за половину величине проширења правог, «оризонталног колосека — Зршгегмеегипо — на место, на ком се локомотива на том колосеку налази.
У кривини пак одступа подужна оса малог постоља Б, дакле средња линија Г'—В, сл. 3., од подужне осе великог постоља А, дакле од средње линије Г—В—Д, сл. 3, и образује угао Г:В Г, који стоји у обрнутој сразмери са полупречником дотичне кривине: јер у колико је полупречник мањи, дакле у колико је кривина оштрија, у толи-
и РАИ