Српски технички лист
— 107 —
них слова у овој једначини. При тачном положају
обртног заворња В мора према кинематици бити: Рип јео И (8 7ТАЕНИЈ пи РА Даг ој за
Пошто о:е формуле не садржавају полупречник кривине, то излази да је положај обртног 3аворња В независан од кривине колосека. Код биселовог обртног постоља, које је примењено код Хеншлових локомотива бр. 363 — 368, је 5' = 0 (јер не постоје две слободне осовине, већ свега је-
дна), те према томе горња једначина за риђ;.
гласе овако:
_ 164-+5 14. 1 а ИЕ.
Из фабричног цртежа, према коме су Хеншлове локомотиве извршене, увиђа се да износи: |.) = одстојање задње везане осовине од слободне осовине = >р + р! = 2100 м. м.
2.)5 == размак крајњих 1100 + 950 = 2050 м. м.
Кад ове димензије унесемо у горње једначине за ри р,, добићемо за тачан положај обптног заворња В од Биселовог обртног постоља
1 5У8И (анд
везаних осовина =
905 + 991 1394,4 м. м.; 2 Ин р = ПИ зрну трку 705,6 М.М.
(= <— р! = 2,1 —- 1,3944 = 705,6 м м). Ако ове нађене димензије за р и р' унесемо у горњу једна ,ину, добићемо: р:р' == (р' 5) :(р + 5) 705,6 : 1894,4 = (1394,4 -- 0): (705,6 4 2050) 705,6 Х 2755,6 = 13944 х 1894,4 194435 1,36 = 1944351,36 Међутим, према фабричном цртежу износи р! == 1445 м. м, р == 655 м. м.: дакле разлика од _ 506м.м,, т. ј. обртни заворањ В код Хеншлових локомотива бр. 363 — 368 налази се ближе задњој везаној осовини, него што је са кинематичког гледишта оправдано.
Но из сл. 7. даје се јасно увидети да у једној и истој кривини слободна осовина заузима разне положаје кад се помера положај обртног заворња В било ближе или даље од задње везане осовине. Од тих разних положаја самс је онај положај обр. тног заворња В од значаја, у коме слободна осовина заузима радијалан положај, а тај је случај тада кад је кинематички тачан положај обртног заворња В. У колико се обртни заворањ В намести ближе задњој везаној осовини, у толико слободна осовина заузима оштрији угао а, сл. 8, према спољној шини.
Пошто пак код пруга узаног колосека има су-
више оштрих кривина, то Биселово обртно постоље и при кинематички тачном положају обртног заворња В није у стању да скрене слободну осовину толико, колико је потребно за њен радијалан положај. Ову је околност чувена фабрика Краус добро уочила, те је код својих локомотива—од којих Србија има два комада — дала једној=задњој ==везаној осовини пошетањ у страну, а сем тога довела у зависност кретање слободне осовине од кретања мало час наведене једне = задње =везане осовине која се може померати у страну. Дакле код Краузових локомотива за узан колосек одржавање малог постоља у нормалном положају није „Кганзсћ]и55јо“, већ је „раагзсћ ззјо“ и зато Краузове локомотиве без замерке могу саобраћати на прузи Младеновац — Аранђеловац, која има оштрију кривину од 75 мет. радијуса. ; (свршиће се)
__ КЊИЖЕВНОСТ.
Шумарски гласник лист за шумарство и шумску индустрију, орган Срп. Шумарског Удружења. Уредник Др. Ђока Ст. Јовановић год. |. Број 1. и 2. за ову годину изашао је са овим са. држајем :
1.,"Храст од Др. Ђ. Јовановића 2. О вредно. сти и избору камата при прорачунавању вредности шуме од Ж. Чајкановића. 3. Шума од В. Поповића. 4. Елементарне непогоде од М. Дивјака 5. О тарифи кубицирања од В. Поповића 6. Дрво и дрвар: ски производи од Ј. Бродарског. 7. Јутро у планини од 3. Чабинца, — Белешке; службена кретања лицитације; имовно стање шумарског удружења; и књижевни преглед.
Д Светлост орган друштва за школску хигијену и народно просвећивање, уређује Др. Св. М. Марковић. Год Ш број 1. и 2, за ову годину изашао је с овим садржајем: 1. Уредникова друга реч. 2., Проф. П. М. и. лић: Обавештење Омладине о полним стварима. 3 Др. Добр Гер. Поповић: Излечио се од јектике. 4., Невенић: Наша сеоска омладина. 5. А. 3. Јовичић; Вештина виђења. 6., Учитељска писма. 7. Школски лекари. 8. Разно. НЕ.
Српска Школа педагошко-књижевни лист уредник Милош Попара, изашла је у Сарајеву М св. (фебруар 1910 г.) год. Ш са овим садржајем:
1. Др. Паја Р. Радосављевић-Њујорк: Пеихологија језика или говора. 2. Ђ. М. Раца: Јесу ли нам и сада потребне таблице у школир 3. Навике са енглеског М Морачина. 4. Листак, Михаило Брадваревић: Рим. 5. Педагошки вјесник. 6, Биљешке, 7. Књижевне оцјене и прикази. 2: