Српски технички лист

БРОЈ 15.

ГОД. ХЛ.

У Београду Недеља 11. Априла 1910. г.

СРПСНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИС!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Сеоска кућа са хигијенског и конструктивног гледишта од Бранка Таназевића стр. 117. — Хенчлове и Голдшми“ тове локомотиве за узан колосек од Милана Гребенаровића диплом. маш. инжењера (свршетак) стр. 119. — Тех“ ничко Друштво у Универзитету од од В. Н. Петровића ст. арх. стр. 120. — Екскурзија до Жутог Брда (сврше так) од А. Л. Ж, Јотића стр; 121. Вести: стр. 128. —

(едска кућа са Хигијенског И конструктивног гледишта,

Године 1902, основано је код нас „Друштво за чување народног здравља“. Постављени су и задатци тога друштва, међу којима је и побољшање сеоског стана, као један од најглавнијих и битних предњета по здравље сељана. Одмах се мислило како ће се и на који начин доћи до овога, па се нашло да хигијеничари не могу без стручњака архитекта. Дошло је се на мисао да се распише стечај, којим би се тражило два типа сеоских кућа, од којих би једна била за једну породицу а друга за две породице. И одмах се видело, да је расписан стечај био недовољан и да се на постављен задатак нису ни могла добити онаква решења, каква је друштво замишљало или може бити очекивало. Овоме није био узрок то што, може бити, сама решења нису одговорила постављеном задатку, већ на против, сами су задатци били такви, да се на њих нису ни могла добити друга решења. Из свега излази да је се мислило, да се овим стечајем могу добити норме за сеоске куће које се директно или са извесним преправљањем и прилагођавањем терену могу сељаку уступити за извршење, али се тек по свршеном стечају увидело да то није тако. Друштво је напослетку и пустило у промет овако добивене планове, које је пропратило једним врло кратким описом, који је колико непотпун и бескорисан, толико и недовољан за грађање једне такве грађевине. Ми ћемо се на

ово доцније повратити а сада да кажемо само да друштво није овим стечајем добило норме какве је оно тражипо, јер је учинило погрешку у самом стечају, иу даљем видећемо какве су то погрешке и на шта се оне имају односити.

Многе чињенице утичу на скоро све делове једне сеоске куће, те је и немогуће све под једну норму свести. На прво место долази земљиште, или оно место на коме сељак себи зграду подиже, а затим материјал који сељаку на расположењу стоји, Од материјала зависе и поједине конструкције у колико се истим могу хигијенски захтеви задовољити, Не мање је важно и то:ко ове грађевине извршује или гради, па их према томе упростити или усавршити. И потребе су разне код сељака, као што суми навике њихове аи прилике друкчије,

Не може се рећи за један материјал, који сељаку на расположењу стоји, т.ј. који он набавља или има у непосредној близини да је неупотребљив, само с тога што не одговара свему што се од доброг материјала тражи, но се има покушати, са таквим материјалом да задовоље сви они технички и Хигијенски захтеви, који се таквим материјалом могу задовољити. Ако се анализује материјал, који сељаку стоји на расположењу, у погледу на његову употребљивост, па се упореди са захтевима хигијенским, видеће се колико се може учинити са овога гледишта.

И друштво за чување народнога здравља учинило је једну велику грешку пустивши награђене планове не пропративши их једним потпуним описом, којим би се допунио

план у свему ономе што се у плану и иначе