Српски технички лист

— 118 —

може преставити. Ми смо у своје време на рочито упозоравали друштво и показали како су иста таква друштва у другим земљама такве угледне планове пушгали у народ, пропративши исте потпуним извештајем, описивали готово све оно на шта би сељак при зидању своје куће, поставио питање. На татакав начин могло би друштво одговорити у овом погледу, своме задатку и користити сељаку онако како му је заиста то потребно. (Сељак има много мана и погрешака при грађењу свога стана које он неће напустити, само с тога што му није нико ништа боље показао. А зар је довољан само план па да он добије здрав стан, и ако је он по плану удобан и одговара хигијенским захтевима 2 Ко му је показао како ће одвојити подрум од одаја за становање, ако већ није употребио сводове па да му гасови из подрума не пролазе чак у спаваће собег Ко му је показао како ће зграду сачувати од влаге, пожара и т. д> Имали смо прилике да видимо, како наши сељаци лепо бегају из соба, само зато што им цео стан заудара на кисео купус, јер не уме да изолује спаваће собе од подрума. Ми смо у своје време израдили један опис за грађење сеоских кућа и полнели друштву за чување народнога здразља, но нисмо видели да је се друштво тим користило, пошто је награђене планове пропратило као што смо напред рекли, једним по с:е некорисним 06 јашњењем.

Из свега излази да ово питање о грађењу сељачких станова није тако проста ствар, као што је проста сама основа једне сеоске куће, на против, ово је питање веома специјално и захтева нарочиту пажњу, ако се жели народу дати здрав и удобан стан. С тога треба бити начисто са одговорима на свако

питање па и за најмање ситнице. Да ли ће наш народ брзо примити и у-

својити ове савете и планове, то ће време показати, али да се заиста продре, треба истински и с љубављу прионути на рад. Ми не можемо тражити од сељака да своје, већ готове куће руши, и друге нове по датим плановима зида, јер нам он неће ни веровати, Сељак треба да осети и да види све удобности и боље стране овога што му се пружа; он треба да види једну овакву грађевину извршену, а несумљиво је да ће један народ као што је српски, са толико природне интелигенције брзо сватити и примити ано што је боље.

Постоје многе грађевине у селу које су

и здраве и добре и које би се могле са малим изменама употребити на опште задовољство, али овде има нешто друго што је често пута теже но подизати здраве станове, а то је, што се овде има борити и са навикама и традацијама сељачког живота, И то је један задатак наше просвећене класе који му се поставља и који се мора решавати.

Питање је, како и на који начин се може дати прилика сељаку да он види све боље стране и удобности једнога оваквог стана какав му ми представљамо. Решење овога питања захтева и материјалних жртава, а и покушаја да би се до позитивних резултата дошло. И мт имамо начина да ово пружимо сељаку, ако би зграде за сеоске учитеље, саме школе и суднице у селу зидали и градили по оваквим упутствима и плановима какве друштво за чување народног здравља пружа. Већ сам случај захтевао је, да се планови граде у духу народном те са те стране могло би се још поправити оно што сеи дан данас греши, а то је да се спољашност сеоских школа гради у свима стиловима који не одговарају месту, само не онако како би то требало да буде. Ми смо раније, на једном месту имали прилике да се мало поближе задржимо на овоме питању. те с тога се овде и нећемо на том задржавати.“)

Ми на овоме месту имамо да кажемо да се уз сваки угледни план за сеоске грађевине мора приложити опис и да без оваквога описа не може план никако вредети. Паи кад би се извршење ових грађевина поверило окружним инжењерима, ипак би добро дошао овакав опис, јер би се инжењерима давао ослонац којег би се при грађењу држали. Не би рђаво било кад би овакав опис ушао и у саму школу где би учитељ објашњавао ученицима све оно што се у самом опису говори.

На овоме месту намера нам је да се по ближе позабавимо захтевима оваких — сеоских грађевина у опште као и на саме кон-

структивне и хигијенске захтеве код истих.

(наставиће се)

# У Српском Техничком Листу од год. 1908. „нешто о грађењу сеоских школа.“