Српски технички лист

— 119 —

Хеншаове и Годдшмитове локомотиве 38 узан колосек, бр, 969— 97),

Пише Милан Гребенаровић, диплом. машински инж

(свршетак)

Да видимо како Хеншлове локомотиве бр. 363 -— 368 пролазе кроз кривину од 75 метара радијуса.

Писац ових редака нацртао је — приближно тачно — у природној величини кривину од 75 метара радијуса, са прописним проширењем колосека — бршгегиенешпе — од 20м. м. иу тој кривини уцртао једну од Хеншлових локомотива са фабричним димензијама; и при том констатовао да слободна осовина ни приближно не заузима радијалан положај, већ са спољном шином образује оштар угао «, сл. 8.

Кад локомотива путује димњаком напред, дакле у смислу стреле а, сл. 8, онда усљед дејства опруге на збијање и смислу стреле 6. остаје точак в, сл. 8. од слсбодне осовине у сталном контакту са спољном шином; пошто слободна осовина не заузима радијалан положај, то се точак в не окреће тангвеционално, већ има тенденцију да се креће у правцу стреле Д, дакле има тенденцију да тако рећи спадне са спољне шине. Пошто је у кривини колосек проширен, то венац точка Г, сл. 8, слободне осовине и не лолази у додир са унутарњом шином при напред кретању локомотиве, те то и објашњава сигуран ход ових локомотива кад путују димњаком напред.

Међутим кад локомотива путује натрашке, тада венац од тачка в. сл. 8, слободне осовине има тенденцију да прејаши шину — АшТапјеп аш Ффје Зећепе - и с тога се и објашњава несигурна вожња са овим локомотивама кад натрашке путују.

Кад се пак скине опруга на збијање, онда при кретању локомотиве са димњаком напред точак В слободне осовине опет остаје у контакту са спољном шином: јер сила А, сл. 8, која вуче мало постоље, дејствује под извесним углом # на мало постоље Б те с тога мало постоље Б тежи да зау“ зме правац у коме сила а дејствује |еофв=>0ђ та при кретању локомотиве натрашке, долази венац точка Г. у додир с унутрашњом шином: јер сада мало постоље Б има тенденцију да што јаче скрене пошто га сила а: сл. 8, гура под углом Ву 0вом случају точак Г има тенденцију да се креће у правцу стреле Ћ, сл. 8, дакле да спадне са унутарње шине, али услед дејства компоненте а а зт е == а, 10 8, сл. 8, остаје у сталном контакту са

унутарњом шином. Дакле из свега до сада реченог излази да се

главна махна Хеншлових локомотива састоји у неподобности локомотиве да се лако прилагођава кри-

винама мањих полупречника. Сем ове махне Хеншлове локомотиве имају још једну махну која се састоји у чемогућности да слободна осовина на местимичним удубљењима у колосеку сљедује шини, већ остаје на таквим местима лебдећи, што долази из следећег разлога. Вођалачке површине мазалачких кутија слободне осовине-- Ахбисћу ћгипозПасћеп нису праве, већ су лучно извршене, због чега се мазалачке кутије — Ахђисћеп — могу само у два правца кретати: 1. у хоризонталном у страну и 2. У вертикалном, али не могу заузети и косе положаје, који су неизбежни због неравнина колосека. И ова два могућа правца кретања мазалачких кутија могућна су само по једновременим кретањима обеју кутија, што се само тада дешава кад су удубљења или узвишења леве и десне шине у истој висини. За тачност ових наших навода служе изедене површине на т. зв. полумесецима које долазе у додир са одговарајућим површинама на главчинама точкова слободне осовине. Писац ових редака констатовао је удубљења кружног облика на тарућим се површинама полумесеца, а међутим кад би слободној осовини било могуће да се прилагођава неравнинама колосека не би удубљења на тарућим се површинама полумесеца била кружног облика већ би од овог одступала у толико у колико су могућа кретања главчина точкова слободне осовине у вертикалном правцу.

На завршетку не можемо пропустити, а да не наведемо и то, да код Хеншлових локомотива. које су дуже време у саобраћају, ход хох = и нидердрук клипа ниског притиска не стоји у исправном односу према ходу разводника паре — шибера. Као што се из сл. Тдаје увидети, средња осовина Хеншлових локомотива јесте главна покретачка осовина — Епеђахе — а међутим задња везана ,осовина даје кулисама потребна кретања. Све дотле, док су лежишта у главама покретачких и одговарајућих везаних полуга — 5е# 4 Киррејапсепкорје — у непрестаном додиру ход клипова стоји у исправном стању према ходу парораспоредника, а кад се пак лежишта услед дуге употребе оједу тако, да између лежишта и крсниковог заворња (Ктешткбрњо!теп), као и између лежишта и криваје и врата кри: ваје има међупростора — луфта — онда клипови иду за свој рачун све дотле, док не прилегну одговарајућа лежишта на врату криваје и тек тада се

почиње кретати главна покретачка осовина, а међутим задња везана осовина почеће се кретати заједно са покретачком осовином тек та-

да кад одговарајућа лежишта у главама везаних полуга прилегну уз врат криваје. Тек тада кад се почне задња везана осовина кретати, крећу се и кулисе, претпостављајући при том да између лежишта у главама машке кулисе и завртња који везују машке са кулисама и задњом ве-