Српски технички лист
— 120 —
заном осовином нема међупростора — луфта. И ако су ови међупростори мали, ипак је јасно да о тачном распоређивању паре од стране разводника не може бити речи: јер на клипове пара не дејствује у оном смислу како би то требало да буде кад би кулисе добијале своја кретања директно од главне покретачке осовине.
Ово напред наведено за Хеншлове локомотиве даје се пренети и на Голдшмитове локомотиве, код код којих је ради „упрошћавања конструкције“ опруга на збијање замењена косим равнима изнад лежишта слободне осовине. Заменом опруге на збијање са косим равнима изнад лежишта слободне осовине, ствар се само погоршава: јер се бочној сили Р сл. 3, даје већи крак / а са њиме и већи моменат Р. у = Р. У = Р. 7, дакле изазива још јаче трошење напред наведених делова локомотиве. јер су код Голдшмитових локомотива бочне силе веће него код Хеншлових локомотива. С тога сен даје објаснити што Голдшмитове локомотиве, т. ј. ако је у опште оправдано да се те локомотиве тим именом назову, иду круто кроз кривине мањих полупречника, а нарочито кроз кривине од 75 метара радијуса.
М. К. Гребенаровић
диплом. машин. инжењер
Техничко Друштво у Универзитет).
#
Под именом „Техничко Друштво“ постоји у Универзитету удружење студената технике, чији је задатак да, изучавањем и претресањем питања из области техничких наука, ради на стручном образовању својих чланова и да им олакша набавку материјала и осталог техничког прибора. Овај је задатак утврђен друштвеним правилима, а тако исто загарантован у неколиким побројаним средствима, којима ће се постићи. Но, никакве користи не могу донети правила, када се по њима не ради, нити пак што могу створити, када интересовања нема баш код најстаријих и најмеродавнијих студената техничког факултета.
Техничко је друштво у погледу рада ове године било најнесрећније и најжалосније. Целе године се непрестано нешто ишчекивало, непрестано је постојала нада, да ће се отпочети једном радити, али се поред свега тога није успело ни у чему другом до само у томе што је управа друштва провела раније изгласана правила кроз деканат и савет и што их је одштампала. [Цео пак рад на остварењу задатка састојао се у томе, што су приређене две научне екскурзије, од којих за другу имамо ла заблагодаримо једино свом ревносном председнику друштва господину Јевти Стеванови-
ћу, професору техничког факултета. Научне су екскурзије несумњиво од великог значаја, али се ипак не треба задржавати само на њима и њима оправдавати цео рад друштва.
Сам задатак техничког друштва није мали и ми бисмо морали много труда уложити за остварење истог. Цео труд био би веома благодаран, јер бисмо не само сами себи користили, већ бисмо и оставили за собом видна трага познијим генерацијама, које би свакако пошле истим стопама.
Ми бисмо могли, код свих своји« С часова дневног напорног рада, уживати с времена на време у томе, што бисмо чешћим састанцима створили места лепим научним расправама о стручним наукама, којима се у другој години почињемо озбиљно упознавати. — Ми бисмо поред овога могли створити једну већу техничку библиотеку, у којој већ има неких дела и на тај бисмо начин могли себи монотоно читање погрешно литографисаних табака, у којима се налази скоро две трећине целокупног предавања, прекинути којим страним делом, која су увек богата како правилним излагањем тако и многим илустрацијама. Једна богата библиотека у техничком друштву била би капитална добит за све наше техничаре, који су жељни књига, па биле оне на ма ком од живих језика. Већина је техничара у нашем Универзитету сиротног стања, те би баш за њих оваква библиотека била од неописане користи, јер сваки од нас добро зна, колико стаје једно дело из Напдђисћ де: Агсек шг или из које друге библиотеке.
Али поред библиотеке од неоцењиве користи је и прибирање скица, које бисе с малим трошковима могле раздавати члановима друштва по примеру немачких и фрачцуских удружења.
Да би се потреба олакшице за набавку матељ ријала постигла, могло би друштво ступити у преговоре са којом фирмом канцелариског материјала, а несумњиво је, да би наишло на леп одзив и добило све концесије, које би та фирма могла дати. Напомињем, да је ову привилегију уживало техничко друштво пре годину дана код фирме „Маричић и Јанковић,“ али ако се не варам, само за неке артикле.
Техничко би друштво могло донети својим члановима још многе и многе користи, када би само узело нов правац, који једино зависи од заузимљивости управе и њеног подпредседника, пошто је председник (професор) у самој ствари само надзорна власт. Но има једна појава, због које друштво није могло никад интезивно радити, а та је, страшна незаинтересованост млађих техничара нарочито из прве године, која донекле има свог оправдања у општем нераду целога друштва.
Интересовање за техничким друштвом јавља се тек у трећој години, када се осети апсолутна