Српски технички лист

-— 122

= 0,0035. С примедбом да прво посматрамо повијање није и гранично повијање под дејством те компоненте, ако сматрамо да је шип зашао у здравицу и да га она чврсто држи, да је сем тога био вертикално побијен, можемо га приближно сматрати као греду једним крајем узидану и оптерећењу по троуглу теретом, који од нуле — на површини земље, расте по правој до р на месту узиђивања и да повијање шипа износи 3 тт. Непознату дужину оптерећења означимо са ја произвољ но узетом пресеку %) нека одговара терет рх па ће бити:

р.% рррх=јхирх= "1 Једначина еластичне линије јесте. Феу“ УУПУМХ | ПРИАВЕЕНИ рухе ВРТА ратна надене МА жееја нанети 767 Првом се интеграцијом добија: (Мауи По врЊЈ дрше нек се Јо НЕМ аи диви ђрнот ррола Вав рх“ КИАВ : 24Т.ЕЈ За х == 0, јеф = 0,0.0055. = лан ВВ. ва рта 08 2А ЕЈ Мол ери евра ту = 0) лет са а 4 будо не =: пау ђ ОД ЕЈ Другом интегвацијом добијамо: 1 ! рх“ И — . ах + 0.0085 4 х Чава | 94! з

за == Ору == 9 тите= (0), 3" ст биће=:

а Њ м: 0,3 = 190 (ЕЈ + 0,0035 х + С = 0,3ст Њоос уз детаља АКван кв Тогу 20) О = ЏЕЈ

4- 0,0035 . 1 + 0,3 са И:

Из једначина !. и Џ. а с обзиром да је

аза, и "| 64 39

= 73662 зт“ и Е = 100000 кгр/ст добија се 1 = 107 см и р = 506 кгр.

Према томе шип је у здравици 6—1,07 = 4,98 Или боље рећи прво клизалиште лежи 1,07 м испод површине земље; и по том клизалишту биће да се и земљиште кренуло.

#) Координанти система је узет кроз тачку где је повијање Зи.

Целокупна хорисонт. компонента износи:

р— 2: _ 506 — 107 — 27071 со 27000 кгр

2 2

Ова дејствује на ширину од 0.60 м. колико су размакнути шипови. На метар износи потисак: 27000 "05 Хоризонтална компонента земљиног потиска може се изразити овако: Н = ј. ћ: б Овде је тежина кубног метра земље; ћ висинска разлика земљишта над дном клизалишта, која овде износи између 12 и 13 метара; и је коефицијенат који по рачунима проф. О. Пизе износи за суву земљу око 0.16 а за расквашену и водом натопљену земљу 0,25: Према добивеном резултату износи

'45,000 „ „ __ 000 # == 192 1700 #65 13: 1700 7 915

· = 45000 кгр.

=0,18

Резултати које смо добили изгледа да су потпуно у складу с теоријом и ранијим опитима.

Недалеко од овог осигурања насипа, на месту одакле је из усека узет материјал за насип, сада се, из бојазни, да преостали депоновани материјал на доњој страни својим клизањем не произведе поремећај колосека, траса повлачи још у брдо, смањујући полупречник са 110 т. на 65м.

У изложеном је дакле цео проблем Жутога Брда. Свакојако да ће овако решење овога не лаког инжењерског задатка бити једно од најповољ нијих. У противном ако се, и преко сасвим основаних закључака појави клизање већих размера, Жуто Брдо мораће се обићи једном варијантом. Јер утврђено је да је у сваком могућем случају много јефтиније и сигурније клизалиште избећи но се са њим борити.

Ова кратка али корисна екскурзија дала нам је прилике да у школи студиране принципе видимо примењене и на једном врло ретком и поучном примеру. Захвалност за ту прилику дугујемо нашем

професору г. Ј. Стефановићу, инспектору г. С. Шевићу и инжењеру г. Ковачу.

Желети је само да нам ово искуство буде од користи у нашој инжењерској пракси да нам буде поука, да по могућству избегавамо опасна земљишта ове врсте или ако их не можемо избећи, да унапред извршимо све што је потребно за обезбеду грађевина, које на таквом земљишту будемо морали подизати.

Марта 1910. г. Ал. Ж. Јотић