Српски технички лист

— 127 —

подрум. Зато се најбоље препоручује земљиште са благим нагибом од прилике 5%/. Ако је- земљиште влажно, онда би се морале нарочите предохране употребити, како би се одељења за становање сачувала од влаге. У најнеповољнијем случају морала би се оделења за становање издићи, а зграда осигурати цементом, асфалтом или иловачом и Т. д. Ако је могућа дренажа онда је употребити. т. ј. воду одвести помоћу озиданих покривених канала око зграде, што је у оваким случајевима и најбоље. Влажан стан је увек нездрав и опасан, како за саму зграду, јер се усљед влаге материјал распада троши, трули и т. д. тако и за становнике је веома опасан, поред тога што је сама влага опасна по здравље, она чини да се под закриљем влаге кужне клице развијају и множе, те тим прете да униште све становнике таке једне куће. Стога се при грађењу нове куће мора на ово обратити нарочита пажња, те зграду сачувати од влаге. Треба имати на уму да влага код зграда не долази увек од зе-

"мљишта, но да и други узроци могу бити због

чега зграда овлажи. Тако може бити вода која се слива са терена и која постоји од кише и снега, а такође узрок влаге може бити и она вода која пада са стреје саме куће.

Да би земљиште остало здраво не сме ника-_

кво ђубре, загађене воде, а још мање нужничка садржина у земљу понирати, не само с тога што су сви ови отпатци сами по себи нечисти и опасни, но што се постепено и цело земљиште загади до извесне дубине. Највише је ово опасно где се вода за пиће и домаћу потребу и за стоку узима из бунара, који је у самом дворишту. Дезодоришућа моћ земље т. ј. способност да паре и гасове у себе увуче чини често. да се не осећа загађеност земљишта и ако је загађено. И ако моћ сопственог чишћења земљишта, која почива на хемијском дејству земљишта на органске материје, има своју добру страну, те се загађено земљиште у току извесног времена само пречисти, ипак ова моћ има своју границу, те ако би се земљиште стално загађивало оно не би било у стању да само себе пречисти. За једно сеоско двориште, од битне је важности да има у самом дворишту или у близини добру пијаћу воду. Свуда где је то могуће, треба свако двориште са бунаром снабдети. Вода у бунару треба да је бар 1 м. испод површине земље, да се не би зими смрзнула. Добра пијаћа вода је дра-

_ гоценост за свако двориште. Бунару је место бли-

зу стана и близу штала, али ђубриште и нужници морају бити удаљени и тако постављени, да не могу земљиште загадити. Бунари ће се тамо употребити где нема у близини чисте изворске воде. Да би се вода у бунарима одржала чиста и била по здравље безопасна, мора се на чистоћу бунара као

и на околину самога бунара, обратити нарочита пажња. Бунари који имају црпку и који су само са једном гвозденом цеви везани са подземном водом т. зв. абесиљски бунари немају опасности да буду загађени. Обични зидани бунари, из којих се вода вади или ведром или такође црпком већ су много опаснији, за њих се тражи, да су у горњем делу бунара (од прилике 4 м) озидани са непробројним зидом, који иде изнад терена за 10 -— 15 см. Добро је да се такви бунари покрију тако да вода одозго не може понирати. Код рђаво озиданих бунара може лако да се догоди, да бунар постане загађен само с тога, што се вода, која се из бунара вади, просипа око бунара а затим доле понире у, сам бунар. С тога је добро, ако само земљиште, није иловача, да се у околини бунара набије слој) иловаче у дебљини 20 до 40 см. а и да се около

бунара калдрмише. С обзиром на опасност од пожара, треба да

су зграде у селима тако удаљене једна од друге, да се између њих могу велике воћке засадити. Воћке треба увек садити око зграде, јер су и лепе и здраве и корисне. Оне спречавају распростирање пожара. Где не могу доћи воћке ту се може засадити друга каква врста дрвећа које ће преко лета давати лепу ладовину, а доцније и дрво. Четинаре треба избегавати, јер су они лако запаљиви, па дакле опасни и за грађевине.

Нарочито треба с обзиром на ово, обратити пажњу на распоред грађевина. Доказано, је да се само због тога честе несреће дешавале, што се није зидало и градило као што треба, па је често пута један пожар затирао и читаво село. Свакако, ако је могуће треба у место дрвених зграда, градити грађевине од камена, цигаља, ћерпича или набоја. У селима треба дрвене грађевине, ако их не можемо избећи, градити што мањих димензија, јер су оне и скупље а и опасн због пожара. С обзиром на то, треба и сваки кров осигурати од ватре. Покривати кровове црепом, ћерамидом, шкриљцем, треба свуда где је то могуће. Ово је наравно у многим крајевима тешко постићи јер би било веома скупо, па се с тога и поред ове опасности, морају дрвени кровови са дрвеним или другим лако запаљивим покривачима употребити. Ако се кров мора покрити дрветом, онда је правило да се покривач прави од дашћица. За материјал је најбоље употребити тисовину или

боровину, кровна столица при употреби дрвеног покривача, треба да је висока, тако и да је кров

са чаким падом, јер тада није велики притисак од снега на саме рогове крова, а вода са крова брзо отиче те тим и кровни покривач дужег траје. Добра је страна ових високих кровова што се добија и простран таван. Ове дашчице које се употребљују за покривач треба да су тесане, јер стругане брже труле; исто тако покривач од дугачких дасака је рђав и брзо иструли.