Српски технички лист

— 129 —

змеђу села Јаске и Паланке на мосту одпр. З00Ом распона и савила би к југу и југоистоку по обали предњега лимана, и—прошавши поред града „Ка-

мени Мост,“ достигла би важнију тачку град Акјерман, (стари грчки „Т!газропа“) на истоме Лима-

ну положени. Ту код Акјермана савила би на ју гозапад, и поред паланке „Новоросијска Никомјевка“, стигла би на реку „Сарату“ код села Нова Сарата; отуда јужно низ реку Сарату до близо њеног ушћа у лиман звани „Соленоје Језеро“ (или „Сасик“ или „Кундак“), па прешавши ову реку и реку „Когулник“ близо већег града „7Татар бунар“ скренула би идући мало по обали „Соленога Језера,“ опет на југозапад поред паланке „Николајевке“ и достигла прву важну тачку дунавску, град Килију, од пр. на 220 том километру од Одесе. Отуда, идући поред Дунава крај бара на узвишеном терену и на насипу око села „Кислице“ језера Катлабуха и „Њекрасовке“ на км. од пр. 260 достигла би траса другу важну шачку на Дунаву, Тучков (Исмајл). Од Тучкова западним правцем по земљеузу изм. језера „Јалгуха“ и језера „Курлуј“ преко села „Сатуноу“ (Јенићијој) на села Картак и по узвишеној обали Дунавској водећи, стигла би пруга по земљоузу изм. Дунава и језера „Кахул“ на км. са 371 у погранични град руски на Дунаву Рени, везавши се ту са напред описаном постојећом жељезничком линијом из Одесе преко Бендера и Болграда.

Као што се види, линија ова не само што би била за (431 — 311) = 120 киломешара краћа од

садашње, но везала би колосеком 6 великих важних руских градова најкраћим могућим путем, и то:

Рени Тучков на Дунаву, и Килију

Татар—Бунар, Акјерман са Одесом. Њен прибирни терен захватио би простор као скоро половину Србије. Од Рени већ постоји мала локална пруга на реку Прут у село Джурджулешћи; ову пругу би могли на дужину од 6 км. употребити и — саградивши 1 километар на руском земљишту са мостом (око 360 метара распона) преко пограничне реке Прутша и једно 11,5 километара на румунском земљишту (свега дакле 125 КМ.) достигли би највеће дристаниште Дунавско у Галцуовој најважнијој трговачкој вароши на Доњем Дунаву, гле се концетрише готово сва извозна трговина краљевине Румунске и докле плове још и морске лађе са гажењем од 7 метара, и одакле се гранају железнице у 3 главна правца:

1.) преко Брајле, Фауреја Бузеу, Плојешћи за Букурешт, која линија мери 261 километар.

9,) преко Текућа, Марасешћи у Черновце (аустријске) и у Лавов, у Галицију.“

3, преко Фолтешћи, Касну за Јаш (Јаззу) главни град Мултански, (Молдавска ). Саградивши даклем пругу напред описану из Одесе преко Акјермана и Килије у Рени, дужине 8311 км. и сајузну пругу из Рени за Галац дужине 19 км., (од којих би имало да се гради једно 195—18 км. добили бисмо везу Галац— Одеса само са 380 км. која сада износи преко Кишењева—Јаша и Красне = 587 километара, т. ј, за 2567 километара краћу (за толко, колко износи и пруга Београд — Ниш — Брестовац.) Од Одесе преко Акјермана, Рени, Галца до Букурешта имали би 591 км, који напротив само сада имамо 261 + 481 = 692 километара тој. за 100 — 101 км више. Пробитачност ове нове пруге (Одеса-Акјерман — Килија — Тучков — Рени) пада дакле у очи. М када смо већ једном у Букурешту, — у престоници Румуније, да видимо, дали је могуће и ту да се нешто уштеди од ове кривудаве пруге Букурешт —Питешћи — Краљево, где треба да се наша веза са дунавско-јадранском пругом одвоји за Прахово, — јер и ту износи права линија само 180 километара а пругом пропутујемо 251 км.

И доиста може нас све, који желимо да буде успех дунавско-јадранске пруге што потпунији, испунити великим задовољством сазнање, да краљевска румунска дирекција државних железница помишља већ озбиљно на корекцију ове изкривудане линије, и да је у тој цељи већ предузела штудије пруге, која би се имала да сагради од Букурешта преко Блајешћи (станице на линији Газешћи—Ђурђево, која се већ гради), Рошуде Веде (Рошјори) станици то на већ постојећој линији од Костешћи за Зимницу и за Турн Магурел на Ду- | наву преко Каракала — станици то постојеће већ пруге Римник --Пјатра—Корабија (на Дунаву) правцем у Краљево (Сгајоуа). Дужина ове у пројекту линије изнела би само 212 километара; била би ту онда опет уштеда за пругу дунавско-јадранску У релацији Прахово — Букурешт за 39 километара тако, да би се одсто ање од Одесе до Прахова смањило на

330 км. = Одеса -Рени—Галац

961 ,„ = Галац—Букурешт 912 „ = Букурешт — Каракал -- Краљево (Стапоуа) и 101 ,„ = Краљево — Прахово. Свега 904 километара, што је толико исто, колко

од Будимпеште (преко Београда) до Пловдива, која линија износи 920 километара и прође се садашњим брзим возом за 25 часова и кроз Румунију и Русију, где би било много правих линија без знашних успона, могла би да се прође за 18 часова, —и са царинском манипулацијом на 2 границе за 19 часова.

Уз то: 189 км. до Ниша, после