Српски технички лист

148

даним тумбасима у кречном малтеру а ширина је |

3,00 м. Окружна скупштина је помогла грађење овога моста са 2000 динара.

18. Мост преко Белог Тимока у Грљану, на старом путу Зајечар — Књажевац.

. _ Пролетошње воде срушиле су стари мост који је био у Грљану. Општина грљанска прегла је да начини понова мост јер јој је све поље са оне стране Тимока. Потписати инжењер израдио је пројекат за дрвени, мост од 30:00м. распона са 5 отвора, и ширине 4,50м. Мост је саграђен са 7 560 динара, а овогодишња окружна скупштина помогла је грађење овог моста са 2000 динара.

П Пушови и мостови.

19. Пут Књажевац — Трговиште -- Балинац планина Глог.

Ове године потписати инжењер рекогносцирао је и трасовао поменути пут до Балинца на дужини од 15 км. Како траса није одобрена то ништа још на просецању није рађено.

20. Пут Јелашница — Радичевац.

Овај је пут трасиран још раније. Ове године извршио је мале измене трасе г. Ч. Младеновић инжењер и спремљено је све за просецање пута.

21. Корекција путева.

Позната је ствар да трасе, односно подужни профили наших путева нису никакви. На њима има сијасет изгубљених падова и толиких нагиба, употребљених често, без икакве нужде да јако ометају саобраћај. Зато је потписати инжењер предузео да све нерационалне падове на путовима умањује корекцијама дотичних места. Тако, ове је јесени трасирана и просечена корекција код мало—изворске реке, на путу Зајечар—Књажевац, на укупној дужи ни од 300 метара и успон који је ту био до 15% сведен је на цигло 1,9. На истом путу трасирана је корекција код Топлика, где је успон од 10% сведен на 3:00 на дужини 400. м. а цела корекција износи 800. м.

На свима путевима има много оваквих места, за то треба много труда и времена да се све исправи и доведе у ред.

22. Пут Књажевац—Алдинац—Иванова ливада.

Има повише година како је овај пут оглашен за срески, а циљ му је да веже Књажевац са државном шумом „Писана Бука и Иванова ливада“ на граници српско-бугарској, дужине је око 90 км.

Пут се одваја од главног друма КњажевацПирот код жуковске реке, па све узову и аллинску реку до села Алдинца. Пут се овај вијуга дивом и романтичном клисуром поменутих река; и да је било среће, то је требао да буде један од најлепших путова у округу па и у Србији. И ако је овај пут оглашен за срески, њега инжењер није трасирао. Чекајући инжењера годинама да им трасира

пут, сељаци, који дотле нису знали за кола, трасирали су овај пут сами са својим председницима и почели га просецати. Од 1900. године непрекидно неколико општина раде на просецању овога пута а народ среза Заглавског давао је до сада знатне суме новаца да се тај пут сврши. Што је један капетан урадио на овом путу за 5000 динара, данас је мало што од тога остало, и један бивши Начелнак Министартва Грађевина одобрао је такав рад „на лицу месга.“ Траса је пута никаква. Али како је почет тако му је суђено и да се доврши. Инжењер није израдио ни једног пројекта за овај пут. Капетан срески ове године сам је радио, колико је знао и умео, на проширењу и осигурању овога пута; и, утрошено је мислим ове године на 1 – 2000 динара. Овако се овај пут ради из велике нужде, јер је пут преко потре · бан, а како је краји сувише забачен, инжењеру никад и не падне на памет да оде у ону пустињу и прегледа тај пут и што год на њему уради.

Ове сам године обишао пола овога пута ла би капетану дао мало инструкције за рад.

За хвалу су такви капетани за покуду наши

| инжењери, а на првом месту Министар Грађевина

што никад не да довољно персонала једном округу!

инжењер Х.

ПАРИСКЕ ПОДЗЕМНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ.

(наставак)

Колико је Париска општинска управа тежила да варошки саобраћај остане потпуно независан од саобраћаја осталих ванварошких пруга, које улазе у Париз, може се видети и из тога, што је општинска управа усвојила описани тип тунела поред свег тога што постоје друге норме за остале железнице. Да наведемо само да тип тунела Ссеапх-пруге има ширину 9.00 метара а тип орлеанске пруге такође 9 М. за пругу двоструког колосека.

Још најзад да изнесемо главне мере тунела за варошке железнице по другим великим градовима.

Тунел са _ Тунел на гвозденом свод таваницом Париз (1900 год) 6,70Х 3,55 7,10Х 4,50 Берлин (1902 год.) 6,24%Х 3,30 Пешта (1896 год.) – 6,00%х 2,75 Глазгов (1898 год) 7,62 х 4,27 Беч (1902 год) 8,10х 4,80 — – Лондон (1872 год) 7,62 4,12 7,62 х 4,80 5 (1884 год) —— 7,70 Х 4,80 Бостон (1901 год.) 7,62х 427 71 4,78 Њујорк (1902 год.) 7,62 х 3,83 СОЗ ХАТА 5 (1902 год.) —— 7,620 4.892

Према томе слободан

профил париских тунела знатно је већи но код Берлинске и Пештанске ва. рошке железнице.