Српски технички лист

— 159 —

де не спушта се ни у најсушнијем годишњем времену испод 43 у секунди. Год. 1908. претходни радови на основу нивелмана, топографских снимања и планова са изохипсама у размери 1:2000, геолошких испитивања терена итд. толико су напредовали, да се могао израдити генерални пројекат за довођење воде у Апулију, и тај је пројекат од стране италијанске владе објављен под називом „КејаЏопе 5: Ргојено | Маззита деП Асаиедоно Рцоезе, те да послужи као основа за даљи рад на овоме. Овај пројекат предвиђа грађење једног главног канала око 240 км. дужине, који ће да води воду, од извора у Сарозеје, кроз Апенине у Апулију.

Генерални владин пројекат за снабдевање Апулије водом износи предрачунску суму од 136 милиона динара, од које суме даје италијанска држава 100 милиона динара, а Апулија 25 милиона динара Остатак коштања мора прикупити предузеће—предузимач, на кога ће се са извршењем целог постројења пренети и продаја воде за јавне и приватне цељи за време од 90 година а према утврђеним "ценама.

Грађењем руководи Министарство Грађевина у Риму, где има своје седиште и предузимач „Егсоје Апбсо е 5ос!“ са којим је закључен Уговор 3. Јула 1905 године. Предузеће се обвезало да апулијски водовод потпуно доврши до 1920 год.

Први посао предузећа, чији је технички рукавалац виши инжењер Вкипо. био је тачнија разрада генералног пројекта у свима појединостима и добијање дефинитивног плана за извршење. Овај план поднет је Министарству Грађевина у почетку 1909 год. и одобрен је за извршење у свему, задржавајући само право на мање измене, које се за време грађења укажу као целисходне.

Са хватањем воде са извора у Сарозеје и са припремним радовима за пробијање Апенина почело се већ пре две године под руковођењам инжењера Миггап,, који је радио и на Симплонском тунелу на пробијању његовом на јужној страни. Ми22а0 је у пром реду одредио податке за обележавање великог тунела кроз Апенине — „Га отапде (Ссајепа де! Арррешпо“—један у геодетском погледу врло интересантан и са много вештине извршен посао. Тунел је положен према тачном испитивању земљишта од стране предузећа и према владином пројекту. Тунел улази у Апенине на неколико ме тара источно од Саровеје, пробија планину у више кривина и излази на источној страни у долину Есосћаа, изнад места ба! његова дужина износи 19,4 км. Миг2ат је, ради надземног спајања обе тунелске стране, положио главну триангулациону мрежу са девет станица преко планине.

На свакој трианлулалационој тачци подигнут је што трајнији сигнални стуб правилног облика који ће што боље бити осигуран од злонамерног квара и рушења: Сви сигнали премазани су црвено пошто се ова боја показала као најцелисходвија за посматрања. За мерење углова употребљен је Вгеђћапрбов теодолит са микроскопима, који се врло добар показао. Посматрања праваца вршена су при шест разних кружннх положаја по 4 пута, али су имала много да трпе од разних препрека и кретања ликова у дурбину, изазваних треперењем ваздуха услед јаког сунчаног зрачења о већином голе стене, преко којих су визуре бацане. Око подне су посматрања за више часова прекидана Посматрања су вршена у месецима јулу и августу. У хладније годишње време поменута треперења ваздуха била би мање јака, али тада наступају у Апененима често дуготрајне кишне периоде и врло јаки ветрови, који би довршење послова могли још више одложити, При склапању мерених углова по троугловима јављала се средња разлика од само 1 а после изравњавања мреже средња грешка угаона од — 0,8.

Одређивање дужина могло би се добити помоћу тригонометријског надовезивања троуглова на тријангулацију, коју је у тим крајевима извршио италијански генералштаб. Али је Мигхат претпоставио, да сам измери једну основицу па да из њене дужине израчуна и странс осталих троуглова, Мерење основице, која има дужину око 1200м. вршено је помоћу 4м. дугачких летава од погодног дрвета и са клинастим металним крајевима и то два пута и са највећом образривошћу. Разлика између та два мерења изнела је само неколико сантиметра. Ради тачније одредбе високог положаја тунела извршио је Мизхтат прецизни нивелман од једног до другог тунелског портала преко планине између њих, а везујући се у у Сарозеје на једну сталну тачку, коју је утврдио италијански генералштаб. Нивелман се није могао вршити непосредно по правду тунелске осовине, пошто је планина испресецана многим точилима и провалијама, већ се морало држаги путова, који кроз и преко Апенина чине обострану везу. Мигхап! је употребљавао Кет-ов ни велнр-инструмент са 40-губим увећањем дурбина и са осетљивошћу либеле од 6.“

Дневно је нивелано просечно дужина од 1,20 км. а за 48 дана свршен је и контролнн нивелман Дужина пута на коме је постављено око 830 сталних висинских белега, износила је 32 км.. средња грешка по километру + 3,3 мм а средња грешка целог нивелмана -- 18 мм. Висински положај тунела на тај начин је утврђен са сваком жељеном тачношћу .