Српски технички лист

— 160 —

Осовина великог тунела кроз Апенине иде по једном изломљеном влаку а—ђ—<—4 чије су стране благим кривинама повезане. Тачка а, која одговара почетку тунела код Сарозеје је теме за прву кривину, са којом тунел улази у брдо. Она лежи неколико метара далеко од портала а у самом тунелу, па пошто се она не може непосредно везати за главну трианлугациону мрежу, то је у њеној близини изабрата помоћна тачка Р, и то у правцу а— колшмације, па ова тачка мерењем углова везана са главном трианлугацијом. Непосредним мерењем дужнне а — Р лако се добија и положај тачке а.

На другој страни планине лежи излаз тунела ђ. који се одређује исто као и тачка а.

Код тачке с тунел на једној краткој дужини иде преко једне провалије, дакле јавља се изнад земље као аквадукт. И ова тачка је везана за главну триангулацију.

У близини тачке ђ копан је за тунел један вертикалан шахт звани „СоситеПа-шахт“ ИМ ова тачка везана је за главну триангулациону мрежу на терену.

едан врло интересантан посао чини преношење над земљом утврђене тунелске осовине кроз „СосштеПа-шахт у унутрашњост планине, да би се одатле могао тунел на обадве стране радити. Овај шахт има дубину од 63 м. и пречник 3,50 м, али је због унутарње облоге остала слободна чиста ширина шахта само 2,50 м. на којој се ради преношења праваца могу вешати два виска. Ова два виска добијају бакарне жице од ! мм. јачине а доле су оптерећени са теговима од 6 кгр. који се ради мањег клаћења потапају у судове напуњене машинским уљем.

Оба виска вешају се изнад шахта о греде у близини тунелске осовине и помоћу нарочитих микрометарских направа померају се дотле. док њихова спојна линија не дође тачно у над земљом утврђени правац тунелске осовине. Њихов положај доле у шахту одређивао је Мизтат више пута и са највећом обазривошћу, и из свих тако добивених података јавља се средња вредност, коју је он употребљавао као правац подземне тунелске осовине, Пошто се тунел од шахта мора радити по 5 км. на обе стране, док се не сретне са другим суседним прокопима, то би се морала на дну шахта виском утврђена лини,ла за правац тунела дужине семо 2,50м. продужавати 2000 пута до сусрети. При толиком продужавању кратке линије за правац могу се „неизбежне“ мале грешке посматрања јако повећати и толико нарасти, да довољна сигурност пробијања тунела да овој основи мора изгледати сумњива. С тога је Мизгхаш у надземном правцу тунела, а на одстојању око 200м. од СоситеПа — шахта, правио вертикалан шахт од

цеви пречника 0,40 м,. и терао до тунела, те да би у овом шахту добио још једнугдругу тачку за правац тунелске осовине. Али се при овом јавља теш-· коћа, што се сваки додир жице од клатна са дуваровима цеви у узаном шахту, мора најбвижљивије избегавати. Ако се на овај начин успе, то се везивањем ове нове тачке за правац са оном у СоситеПа — шахту, добија дужина осовине од 200м., која се тада са довољном сигурношћу може про. дужавати на обе стране и по више километара дужине. По довршењу вертикалног шахта за цеви, спуштао је Милаш да низ-а-њ полако клизи парче метала од 6 кгр. тежине, правилног облика а на бакарној жици од 1 мм. јачине. Чим је овај метал додирнуо дуварове цеви, додир је производио електрично звоњење. Али се овај начин слободног спуштања виска показао као врло заметан Стога су се одлучили, да у шахт од цеви спуштају на бакарној жици електричну лампу, па да се непос редним посматрањем на дурбин утврди, да ли има додира или не. Али је Мита пронашао још простији пут, да до жељеног циља дође. Помоћу једног огледала, које је над шахтом намештено, сунчана светлост бацала је рефлекс унутра. Тиме постигнута јасноћа и осветљеност виска дозвољава да се при посматрању са добрим дурбином може лепо и сигурно видети слободно спуштање виска, па баш и до 70м. дубине, где се и тунел достиже. Тако је Мита на прост и елегантан начин решио овај задатак, који у почетку није тако лак изгледао.

Па и даље ток његових интересантних и са много вештине и стручности извршених послова за утврђивнње и обележевање осовине великог канал тунела кроз Апенине без сумње ће имати најбољи успех и одговарати свима модерним захтевима технике.

НУМС.

ПАРИСКЕ ПОДЗЕМНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ,

(наставак)

Главни носачи мостова преко 40м. распона израђени су као здружени носач; поједини носачи сваког пара размакнути су за 48 см. Вертикале и диагонале извршене су као решеткасти штапови и уклапају се међу усправне лимове појасева. Код мањих мостова штапови испуне притврђени су с обе стране појасног усправног лима. Ти су штапови на крајњим пољима састављени из лима и по два угаоника на ободу лимовом а у средњим пољима штапови су састављени из 2 [_ гвожђа.

Попречни носачи окачени су о вертикале. А и њих се ослања међу-конструкција. То су сводови 22 см. дебели озидани циглом. Президак је испуњен бетоном. Тај је патос за воду непробојан