Српски технички лист

— 161 –

а звук не продире јако. По ивици упоредо с главним носачима подигнути су ниски ивични зидови па је затим сва ширина од 5,75м. још премазана 2 см. дебелим слојем цементног малтера. Колосек је на попречним праговима а ови су на застору од туцаника. Колосек је према томе потпуно одвојен од гвоздене конструкције те зато и не одјекује трангарање воза онако као код обичних железничких мостова.

Једна незгода овог начина израде патоса у томе је, што је гвожђарија потлуно неприступачна, око сводова те ако се ту појави рђа, онда се не да отклонити а ни приметити.

Код великих мостова од 75,25 м. распона патос је израђен друкчије. Ту су између попречних носача уметнути уздужни испод шина. Сав је патос покривен избразданим лимом, који служи и као у. крућење противу хоризонталних потисака у доњем појасу моста. Лим је дебео 8мм. и прикован је за главне носаче. Шине су положене на уздужне растове греде које се опиру непосредно на уздужне носаче. Како су возови врло чести, и како ова конструкција патоса појачава клопарање воза; то се с правом може примити већ познати израз ; да надуличне железнице тутње као громовник. Нату тутњаву тужили су се у своје време и берлинци који станују близу надуличне железнице. Међутим у Паризу ови велики мостови премошћују само широке усеке а у близини нема кућа, те зато та гутњава слабо коме смета.

Дуж свију главних носача има на мостовима још и по стаза која служи пружном особљу. Стаза је од избразданог лима и 60см. широка. Ове стазе и ширина између носача условљени су прописом који смо поменули приликом описа тунелског попречног профила, на име, да мора бити од ивице кола до конструкције још по 70 см. слободног профила.

Између два узастопна моста има размака око 640 см. рачунећи између лимова крајњих попречних носача. И тај међупростор је покривен, али тако, да тај покривач, та веза између узастопних мостова, не смета ниуколико дилатацији мостова. Са спољне стране крајњих попречних носача притврђене су конеоле које носе на себи патос али тако, да се горњи део може померати преко доњег, како би мост могао дилатирати.

Материјал за мостове је тешко заварљиво ковно гвожђе (РЈцззејзеп), лежишта су од ливеног челика, а закивци од челика.

Стубови на којима почивају мостови озидани су од чврстог пешчара отворене боје: Стране су под нагибом 10:1а слојеви 40 см, дебели. С почетка било је решено да се лежишта мостова заклоне украсним назидком ; али,се од тога одустало, и сва су лежишта видна, изузимајући на неколико

места. На северној појасној прузи стубови имају ове главне мере: висина око 6м, горња дужина и ширина 1,90 х 1,50 а у равни уличне калдрме 2.45 Х 2,41 м. Зидани стубови према томе изгледају и сувише јаки наспрам витких стубова од ливеног гвожђа. На јужној појасној прузи зидани стубови су тањи, изгледају елегантније а и не сметају толико саобраћају.

Стубови од ливеног гвожђа имају ове главне димензије: врат има пречник 0,66 м. проширују се на ниже |; дебљина гвожђа 65 мм. на најтањем месту. Стубови имају канелуре, по ребрима канелура је лив дебљи. Капители су лепо украшени и дају 1,25 ж 0,95м. површине за налегање моста. Око стубова, који долазе у улични коловоз, израђени су уздигнути перони за заштиту противу удара колских точкова. Стубови се ослањају на фундамент од бетона. У случају да се при фундирању није могла наћи здравица, побијани су шипови [16 у квадратју земљу па преко њих положени бетонски фундаменти. Између бетона и стуба је 'ножица врло јака и широка и везана је с бетоном јаким шрафовима. Било је места где је здравица лежала тек на дубини од 20 метара испод калдрме.

Прелази из тунела у деонице изнад улица имају успоне дес 40% (1:25) положени су тако како ће најмање сметати уличном саобраћају. Положај им је тако изабран, да не пресецају улице са живим саобраћајем а поред тога, прилагођени су конфигурацији земљишта, како би испали што краћи. Леже делом у усеку а делом у насипу. Зидови су од мрког ломљеног камена зидани као диклопски зидови. Где год је било могуће, постављени су испод прелазних насипа сводови за саобраћај.

(наставиће се,) Ј.

Прилог теорији земљиног потиска. на потпорне зидове

От. инжењер Макс Ритер. Цирих.

Замислимо да зид попусти под притиском земље у којој има кохезије. Један ће део земље поћи на ниже; земља ће се срозати, јер ће поједини делићи склизнути једио преко друго на ниже.

Ово срозавање бива по извесним површинама, по површинама клизања, на којима је управо савладан отпор трења. Пошто се успостави равнотежа у свакој ће тачци површине клизања — клизалишта, притисак заклапати угао терењл ф с нормалом на тачци. Тај је угао истоветан с углом природног нагиба и лако се даје екепериментом одредити.

Сл. 1. преставља попречни пресек кроз зиди кроз земљу. Линије АС, А,С, и т. д.престављају пресечне криве линије неколиких клизалишта с ли“