Српски технички лист

— 167 —

Обавештења о екекурзији Београд—Софоја—Цариград.

Учесници екскурзије крећу се из Београда на први дан Духова, 6-ог Јуна, брзим возом, у 114 часова у вече и стижу у Софију сутра дан 7-ог Јуна у 11. часова на подне. У Софији ће се задржати један дан са преноћиштем, а 8-ог Јуна у 12. часова на подне продужиће пут даље за Цариград, где стижу 9-ог Јуна у 7.; часова изјутра.

У Цариграду ће се екскурзисте задржати 4 дана: 9-ог, 10-ог, П-ог и 12-ог Јуна; а 12-ог Јуна у 8.а часова у вече враћају се натраг из Цариграда и стижу у Београд 14-ог Јуна у 4.,; часова изјутра.

Г. Министар Грађевина дозволио је учесницима екскурзије бесплашну вожњу на српским железницама од Београда до Цариброда и натраг. А Дирекције бугарских и ориенталских железница дозволиле су екскурзистима вожњу у пола цене од Цариброда до Лубимеца и од Мустафа-пашине станице до Цариграда и натраг.

Осим тога, Управа Удружења се обратила на Српска Посланства у Софији и Цариграду и она су обећала да ће екскурзистима за време њихова бављења у овим местима учинити све олакшице при разгледању вароши као и иначе.

УПРАВА

Хеншед — Годдимитове Локомотиве Бр. 968 — 968

У неколико последњих бројева техн. листа Г. М. Гребенаровић инжињ. изнео је своје погледе о овим локомотивама и као главну махну ових истиче г. Гребенаровић то, што су неподесне, да се лако прилагођавају кривинама, а овоме пак, по мишљењу г. Гребенаровића, узрок је: распоред везаних осовина, даље што није бар средњој осовини дат пошетањ у страну, као и дужина руде од слободне осовине (РесћзеПапое).

Са мишљењем г. Гребенаровића неслажем се, пошто су му тврђења нетачна, а да би то могао доказати потребно је одредити:

Положај постављања везаних осовина ових локомотива у кривини и доказати да се трећа везана осовина у кринини поставља радијално и да нема потребе, да се средња осовина помера у страну.

Отпор спољне шине у кривини који потискује спољни точак прве везане осовине стално ка унутрашњој шини, мора се сматрати као хоризонтална сила, која дејствује у правцу прве осовине. Од ове хоризонталне силе један део проузрокује попречно

померање предње осовине, а К, остатак од хоризонталне силе, окретање, односно попречно померање треће везане осовине.

Притисак точка А, А, А; на шину је: 6, = 0, = 6, = 4 тоне, Е == 76см. ширина колосека, | = = 0,17 коефициент трења између точка и шине за М = 30 км./с. За претпоставку, да се задња осовина Аз обрће само око своје средине — тач. О, али никако да се и попречно помера, постоји овај однос:

К (а - Б) = 26, Брого

к— (2ВРФАЕЈ _ а+љ%. = 0,17 | и = 0.867 тоне 95 -– 110 -

Силом К проузрокована је сила Њ;. која осовину А; тежи да помери попречно у правцу стрелиц> (слика 1.)

Из Њ (а +> 6) = 26 а— 261

добија се да је:

њ= а |а ит (тате = 0,476 тоне, 110 4 95

Отпор му осовине А,, који противстаје попречном померању, износи:

"а == 2 бр == 2.4 0,176 = 1,8 тоне.. За предпоставку дакле, да се осовина А, само окреће око тачке О, а никако да се и попречно помера мора бити

ма 2> На т. ј. 1,300 >> 0.476

из чега, а по замени вредности од у; и Н; следује:

А (рај О ват рин РА Баја (( (65 5 | ретине ИИИ пи и ен