Српски технички лист

— 175 —

У осталом рад Управног Одбора на томе питању, познат је члановима и из нашег „Техничког Листа“. џ Осим тога, Управни Одбор је предузео потребне кораке, те да се при доношењу новог кривичног закона, унесу у њега потребне заштитне мере за право титуле инжењера и архитекта, као и за заштиту техничких објеката од злонамерног квара. Исто тако да се предвиди већа одговорност предузимача и надзорних органа за солидност грађевина и сигурност радника,. као што се то ради и код других уређених држава.

С тога се Управни Одбор обратио на наше чланове Удружења са молбом, да лошаљу своја мишљења о овим законским одредбама, те да се на основу свију тих података саставе потребне представке г. г. Министрима Грађевина и Правде с молбом, да се у нови казнени закон унесу потребни прописи и казне, које ће чувати и штитити на достојној висини нашу техничку струку.

Управни Одбор приметио је велику штету, што код нас нема грађевинског закона за вароши и места по унутрашњости, и учинио је прве кораке да се то питање проучи, и да се у интересу нашег у гледа и у интересу правилног уређивања и подизања наших вароши, што пре донесе грађевински закон за целу Србију.

Што се тиче пројекта законског о уређењу Министарства Грађевина, на чије остварење наша струка већ толико времена жељно чека, — опет је био те среће, да сеи не изнесе пред Државни Савет, и ако се већ четири године повлачи по архиви Министарства Грађевина.

Предлог закона о сувоземним путшовима изнет је ту скоро понова пред Народну Скупштину и примљен без већих измена. И ако нашем Удружењу није дата могућност, да да своје мишљење о њему, опет се инжењери могу радовати овом новом закону, ако ни због чега другог, а оно због укидања кулука, који су све културне државе већ одавно избациле из примене као једну несавремену установу.

Сада се почиње спремати и нов законски пројекат о оснивању и уређењу занатлшјских школа, и Управни Одбор мисли да и наше Удружење треба да узме учешћа у изради тога пројекта. Зато позива чланове да и о томе прикупљају потребне податке, те да удружење може благовремено чинити о томе своје представке.

Према одлуци прошлог главног скупа, да се двадесетпетогодишњица нашег Удружења прослави са нарочитим програмом, Управа је још на првој својој седници изабрала нарочити одбор, који ће израдити програм за прославу 25-годишњице и који ће чинити потребне припреме за исту. У тај одбор изабрани су ван Управног Одбора г. г. Миша

Николић, Нестор Манојловић и Светозар Зорић а од стране Управног Одбора г. г. Јефта Стефановић, Кирило Савић, Бранко Таназевић, Драгутин Маслаћ и Душан Божић. Тај Одбор се конституисао, и изабрао за председника г. Јефту Стефано вића, за секретара г. Душана Божића, и он према потреби одржава своје засебне седнице.

Као знак већег интересовања и приватних предузећа за наше Удружење и нашу техничку праксу у Србији, да са похвалом саопштимо: да је Раљска Фабрика Цемента послала нашем Удружењу суму од 500 дин. са молбом, да наше Удружење распи ше и са том сумом награди најбоље израђени темат из области практичне примене армираног бетона код нас у Србији.

Удружење је на месном скупу изабрало нарочити оцењивачки суд од наших најбољих стручњака, те да напишу темат 'и изврше после оцену: и поделе награду. Али због краткоће времена, а по предлогу оцењивачког суда, рок за предају и награду тог темата продужен је до идућег главног

скупа 1911 год. Свакојако, ово је од стране Раљске Фабрике

један леп пример за углед и заслужује похвалу. Знајући важност месних екскурзија, ова Управа приредила је у току године читав низ месних екскурзија у циљу разгледања и упознавања важнијих индустријских етаблисмана и техничких ра-

дова у Београду. Тако су ове године приређене месне екскурзије: на београдску канализацију, на

Кланицу у Стругару Прометне Банке, у фабрику „Гођевац“ иу фабрику Монопола Дуванаи Жижица. Интересовање за ове екскурзије било је много живље него за месне скупове, те с тога ове месне екскурзије треба и у будуће (што чешће приређивати, јер поред осталих користи оне повољно ути-

чу и на међусобно упознавање и развијање дружељубља међу колегама. Управни Одбор био је у преписци и ступио у

везу и са многим страним Удружењима. Поред везе са Бугарским, Чешким и Руским Инжењерским Удружењима, наше Удружање било је у преписци још са Академским Удружењем Српске и Хрватске омладине „Југославија“ у Брну и са словенским друштвом „Југославија“ у Александрији у Египту.

Као што је познато Српска Књижевна Задруга узела је иницијативу и покренула питање о про-

слави Стогодишшњице Доситија Обрадовића великог народног просветитеља, и лозвала сва београд-

ска књижевна, просветна и културна друштава да

| узму учешћа у припремама за ту прославу. Од стра-

не нашег Удружења били су као изасланици на заједничкој конференцији г. г. Јефта Стефановић и Драгутин Маслаћ чланови Управног Одбора, а после је за члана главног Одбора за Доситијеву прославу изабран опет г, Драгутин Маслаћ арх. Мин. Грађевина и члан Управног Одбора нашег Удружења.