Српски технички лист

~ 209 —

лазом алатљике за чишћење изливених предмета то су четке утврђене на уском ваљку, који се окреће око своје осовине, те тако четка неџрекидно се окрећући чисти подметнуте изливене предмете. Сем овога чисти се и шмирглом који је такође на ротаторном ваљку одмах поред четака али се пре овога чисти на друге начине напред поменуте,

Овде су инсталисани и добоши за мгевење песка и земље што се после употребљује за израду калупа за ливење метала.

Најзад, да поменемо овде још и машину за пресовање лимова, за израду, разних орнамената и других предмета пресовањем лима. Прес-машина како је тамо зову погрешно је, јер машина не ради као преса притиском но ударом Између два јака стуба — две вођице учвршћен је доле наковањ за који се причврсти матица предмета, који треба изра дити од лима“), између стубова — вођица креће се на више тежак чекић, на који се утврди обрнута матица (калуп).

На доњу матицу метне се лим, а горњи део подигне се између вођица довољно високо и онда пусти, да ударом помоћу обеју матица направи у лиму жељени предмет, какву розету, орнамннат, малу фирму, натпис и друго Разуме се, да и овде највише трошкова по-

влачи израда матица и да је овом машином“

рентабилан рад само у маси,

(Продужиће се) Јпр. ФА. Д.

За спуштање тарифе за уеки колосек.

Тарифом за уски колосек Српских Државних Железница прописано је да се путници возе само у П. и Ш. класи; |. класе нема. А подвоз у овим двема класама је за 25 и 50 од сто скупљи од подвоза у истим класама на нормалним колосецима. Т. ј. у место 4 паре од путника и километра за Ш класу

наплаћује се 5 и у место 6 пара од путннкаи ки-.

лометра за [. класу наплаћује се 9 пара.

Разлог, да се возарина на уским железницама повећа са 25 и 50%, био је овај:

1). Тврдило се:да је одржавање колосека уских железница скупље од одржавања нормалних колосека, и да је режија у опште скупља;

2.) Тврди се: да су тарифе железница уског колосека у европским државама скупље од тарифа железница нормалнога типа, па то треба да буде и код нас;

4) Лим обично у говору плек, ређе блех.

3) Претоваривање робе из вагона железница једнога типа у вагоне жељезнице другога типа пада на терет режије, те је потребно тај издатак 0бухватити у скупљој тарифи, уместо да се пропише нека нарочита такса за ову услугу, а која би људима, што са железницом раде, падала теже јер би она поред утврђење тарифе за возарину нарочито падалау очи; и

4). Један реакционаран разлог. Кад крајеви где је до сада није било, добију железницу, нека плаћају и врло скупу тарифу за робу до пијаца потрошачких. Јер је и овако скупа тарифа увек јевтинија од рабаџијске кирије а пут увек сигурнији и краћи. — Другим речима: зашто железница да губи на тај начии што ће превозити по јевтинијој тарифи, кад је она једино средство за превоз, и једини пут на који роба мора наићи и онда кад је тарифа скупа>

Сва три прва разлога не могу издржати 0о3биљну критику. Јер кад се узме на ум режија појединих пруга ускога колосека у Србији, видеће се да одржавање пруге у појединим крајевима земље зависи од величине транспората производа предела, кроз који прође железница. Из статистичких података српске државне желизнице из 1908. године видимо: да сарбраћајни коефицијенат на прузи Ћуприји“и Село. Рудник износи: 189.17%, на прузи Младеновац—Аранђеловац: 102:81%%, док

"на прузи Забреж—-Ваљево износи тамо: 25:44%/,

И сама скупа режија једне железнице не игра увек претежну улогу за повећање тарифа. Поједине железнице служе општем благостању земље, које је претежније од фискуса; друге олет железнице су помоћне артерије главној железници и служе јој просто да ова може, тако рећи, живети (преко ове се на пр. главна железница снабдева угљем) те се о режији те помоћне железнице у ствари мало и говори.

Не стоји као правило да су у европским државама тарифе железница ускога колисека свуда скупље од тарифа нормалнога колосека. На првом месту тарифе зависе од коштања железница, одржавање пруга и терена, кроз које су проведене; на другоме месту тарифе зависе од тарифне политике од циља и намене којима железнице служе. Јер док је Аустро-Угарска у окупираним земљама (сада анектованој Босни— Херцеговини) подигла уске железнице чији је циљ стратегијски и политичко фискални и чија је експлоатација скупа, дотле Бугарска подиже и своје споредне пруге нормалног колосека и прописује јефтиније тарифе за њих.

Четврти је разлог апсурдан, Јер кад железница треба да служи општем благостању земље и њене тарифа треба благостање да подижу. Никакав разлог није довољан да правда скупље тарифе на уским железницама од тарифе нормалпога колосека