Српски технички лист

БРОЈ 33.

У Београд у Недеља 15. Августа 1910. г.

ГОД. ХЛ.

===

СРПОНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИС]

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА

САДРЖАЈ: Развитак железничких кола и локомотива од Ј. стр. 249. — Међународна изложба у Риму 1911 год. од |. стр. 250. — Грађевинска књига, израдио Милош П. Стефановић инжењер. стр. 251. — Вести: Прелед понуђених цена за израду и монтажу гвоздене конструкције за мост преко Колубаре у Ваљеву. стр. 252.

Развитак желедничких Кола И локомотива,

Из дана у дан све су већи захтеви за брзину и удобност вожње на железницама. Из дана у дан техника усавршава и кола и локомотиве тако, да су данас већ и једно и друго готово ремек дела технике и вештине.

Међутим у почетку железница све је то било скромно и примитивно. Не треба ићи далеко уназад па да се човек о томе увери. Треба се сетити сахо како су изгледала путничка кола само пре 22 година, када су путници били као у кавезу, затворени и остављени својој судбини; када су кондуктери морали по непогоди и ветру по дасци дуж вагона да залазе из купеа у купе да прегледају путничке карте; када су зими на великим станицама уносили и износили судове пуне вреле воде да путници могу бар ноге грејати. Треба се сетити како су изгледале локомотиве и како су за данашње време споро возиле. То све треба упоредити с данашњим Пулмановим раскошним колима и с локомотивама које сад с мањом потрошњом угља јуре огромном брзином од 100 и 120 километара на сат.

Надамо се да ће читаоце „Техничког Листа“ интересовати ако им у главним потезима обележимо појелине ступње развитка локомотива и вагона. Да пређемо на излагање.

А. Локомотиве

Парна машина је употребљена у железничком саобраћају од доба Стифензонова, од 1814 године.

Прва хокомотива носила је тип Ман-ове парне машине која је била употребљена за покретање црпки у угљеним мајданимау Енглеској. Како ће читаоцима бити познато, за парну локомотиву је врло важно, управо најважније, да се на сразмерно малом простору произведе за шго краће време што већа количина паре што вишег напона, како би парна машина могла произвести што већу снагу.

Прве локомотиве су баш у том погледу биле врло несавршене све до појаве Стифензонове локомотиве.

Али је код првих локомотива била још једна незгода. Инжењери још нису веровали да ће локомотива моћи путовати по шинама без зубчанице. Зато су прве железнице имале поред шине у колосеку још и једну зупчаницу са стране а локомотиве су имале зупчаник. Стифензонов главни проналазак био је у томе, што је удесио да се јара развија у затвореном простору и да та јара пролази кроз систем уских цеви доста велике дужине, те тако загрева воду и претвара је у пару под напоном.

Овако опремљена прва Стифензонова локомотива „Боске!“ победила је на утакмици 8, ок

тобра 1829 год. у Капћ-у у Енглеској. Та

је прва употребљива локомотива јурила бр. зином од 22 километра на сат и вукла је за собом 12,75 тони што је била три цута већа тежина но њена сопствена. Прве су локомотиве као што се види биле врло лаке и снага им је била око 16 НР. Данашње локомотиве

су од прилике 10 — 40 пута теже а снага