Српски технички лист

конструк. Ј. Хилгерс Рајнброл

— 252 —

вештачки радови уношени у Грађевинске Књиге простим прецртавањем раније израђених пројеката и типова, без обзира на то како су они у ствари извршени. Или су опет, са непојамне неозбиљности упртавани онако од ока, невезани ни за какву осовину, тако, да су се могли окретати на све стране и давати произвољне резултате, као што је то био случај у једној секцији са профилима пзвршеног осигурага обале.

Све ове и друге овде неспоменуте мане Грађевинских Књига потицале су, без сумње, отуда, ипо су, с једне стране, вођене без довољне и разумне пажње, а с друге стране, што њихово вођење није било базирано на принципима, псговетним за све и у напред утврђеним.

Зато, да би се таквоме раду једном стало на пут и да би Грађевинске Књиге одговориле своме напред истакнутоме задатку, оне се од сада морају водити на овим принципима:

1. У Књиге уносити све оно, и само оно што је доиста урађено, и то онако, како је у ствари извршено и никако другачије.

2. Не уносити ништа што најпре не би било проверено на месту рада и с предузимачем или његовим експонираним органом утврђено за тачно и неоспорно,

3. Све уцртано и уписано израдити чисто, прегледно и јасно. тако, да се свак у књигама може лако наћи и без по муке проверити оно што му треба.

4. Уносити све што је могуће више а јошги не остављати за сутра, да се посао нагомила.

5. Све цртеже и рачуне унети најпре у писаљци и тек, озбиљно проверсне, извући у тушу.

6. Поделу, класификацију материјала који треба унети у Грађевинске Књиге — поједине свеске подесити тако, да се сједне стране, свако са њима може брзо и лако упознати и с друге, да целокупан утисак њихов, на први поглед, буде утисак смишљености, брижљивости и реда,

7. На првом слободпом лисгу сваке Грађевинске Књиге уписати преглепну садржину; на задњој, пак, страни последњега листа рекап:тулацију свих у Књигу унссених радова.

8. На једној истој страна Грађевинске Књиге

на којој би бијо завршен и обрачунат један рад, не _

започињати нов. (Наставиће се)

ВЕСТИ

Преглед понућених цена за израду и монтажу гвоздене конструкције за мост преко Колубаре у Ваљеву. 1. Полупараболски носач, патоснице од растових шалапа само гвожђе. | ћ. 1. Бајхелт и Комп. Гринберг у Шлезији 2. Акцион. друштво за гвоз.

ДИН.

56,00 х 390:00=22344,00

62,00 Х 385'00 = 23870,00

3. Акцион. друштво Р. Ф. Вагнер и т. д. Беч

4. Максим Флајшер Београд

5. Карл. Шиге — Паунсдорф

98,10 Х 480:00==25488,00' 70,00 Х 415:00==29050,00

— Лајпциг 66,70 Х 445:00—2968 1,09 6, Шелас и Дикенмилер –Берлин 75,25 446:25==83468,00

7. Ф. Кенигс и Лаудархите—

8. Гутехофнунгсхите— Оберхаузен 9. Сосиете аноним де Изин де Брен ле Комт—Белгија

10. Ауг. Киене — Дортмунд

78,00 Х 430:00=83540,00' 83,00 465'00 = 38595,00

90,00 Х 475'00—42750,00 100,00 х 485:00—48500,00

2. Полупараболски носаа са пашосом од ојачаног бетона.

цена само | укупна гвоздене || вредност конструк- || са патопије удин, (сом у дин. злата злата

||

Дин,

Тона

1 ЈАкц. друштво за гв. | констр. Ј. Хилгерс

—Рајнброл 65,50] 388. |— |24414/00.32593 10 2 |Бајхелт и комп. Грин-

берг 84,00] 378. |- |81752/00 3 |Максим Флајшер — |

Београд 78,00 | 415 =“ |р2370)00) 1620 4 |Р. Ф. Вагнер — Бечј77,80] 478 |— |37188/40. 4488 8.20

| |

Бајхелт овде има и варијанту 81,00 Х 378,002е3061 8,00 овде је преко бето 1а асфалта у првом случају 8 см. висока калдрма.

Ј. Хилгерс не даје асфалт преко бетона.

3. Полупараболски носал, патос на цорес гвожђу. 1. к; (65

1. Акцион. друштво за гвозд. констр. Ј. Хилгерс Рајнброл

2. Бајхслт и Комп. Гринберг (озго асфалт)

3. Бајхелт и Комл. Гринберг (озго 8 см. дебела калдрма)

4. Максим Флајшер Београд

5. Акцион. друштво Р. Вагнер и т. д. Беч

6. Фабрика Р. Ф. Вагнер има и варијанту и то коловоз на цорес гвожђу, пешачка стаза дрвена

78,00 Х 388,00—80264:00 83,00 Х 384,00==8187 1:00

86,00 384,00==83024:00 99,00 Х 400,0089600'00

89,86 465,00=41784:90

81,80 470,00–=88446:00

(Наставиће се)

Власник за Удруж. Срп. Инжењ. и Архитекта Влад.П. Митровић ванр. професор Универзитета. Одговорниуредник: Јефта Т. Стефановић редовни професор Универзитета Штампарија К. Грегорић Друга — Београд