Српски технички лист

— 251 —

а.) Снимци грађевина и Архитектонских декорација изведених прошлога деценијума 1901 — 1910 год. или који су у току довршења а представљају истакнутије и карактеристичне радове дотичне земље или покрајине, а у правцу есенцијално уметничком и ван текућих стручних лослова.

6.) Рељефи споменика и нацрти реконструкција, које се односе на историју или уметност.

в.) Студије и скице архитектонске само у случају ако би давале изванредну оригиналност у замисли или надмоћност у извршењу.

Радови архитектонски у опште морају бити представљени како са спољашњим тако и унутрашњим изгледима преспективно и сценографски у тој мери, да буду јасна и лицима, која не познају архитектонске норме и правила

Ортогоналне пројекције целокупних из:леда и пресека примиће се само у крајњем случају ако је потребно за боље појимањање теме; а основеу врло смањеној величини, само назначене у крају листа са изгледом.

Фотографски снимци примиће се изузетно само у том случају ако су у великом формату а помажу циљу да допуне графичку !:редставу пројекта. Рељефи модели, који представљају архитектонски објекат у целини или у дегаљу, конструк ције и декорације такође биће примљени.

Исто тако биће дозвољено изложити примерке употребљенога градива и вештачких производа примењених у архитектури, у колико они доприносе потпуности представе изложенога објекта.

ж

Општине и корпорације из Италије или са стране, које су последње деценије извршиле или чиниле студије за измену или уређење старих и нових делова вароши, позивају се да ставе на углед моделе и нацрте, које ће израдити и изложити по упуствима секције за уметност главнога изложбенога отвора.

Извршни одбор доделиће златне и сребрне медаље најлешшим и најважнијим делима изнетим на изложби архитектонској од стране држава, општина, уметничких друштава и приватних лида.

Међународни Суд (Јигу) доделиће своје почасне награде према утврђеном пропису.

Излагачи своје радове морају предати овдаш“ њем Одбору за учествовање Србије за светској изложби у Риму најдаље до 1. дсцембра ове год,

Трошкови око транспорта радова сноси Министарство Просвете и Цркв. Послова.

Одбор не прима никакву одговорност за случај да се деси квар или се упишти који рад за излагање.

Сви они који буду изложели добијају сталну бесплатну улазницу за међународну архит:ктонску изложбу, која даје права на спуштене ценс на талијанским железницама.

ж ж ж

Дакле, изволте, господо архитекти!

Грађевинска књига.

Ја

Израдио Милош П. Стефановић инжењер

Већ раније, у убуствима за деоничне инжењере, истакнут је сав значај Грађевинских књига. Важност њихова, у осталом позната је сваком инжењеру, да би о њој требало мало више говорити. Али како још никад није довољно добре ствари поновити, ми ћемо рећи још само ово: / рађевинске књиге за извршене радове имају да буду, у слици и броју ши радови сами, на хартију нанесени. Оне,

| значи, имају да покажу до очигледности јасно, ка| ко је један објекат или други који вештачки рад саграђен и ла, до савршенстља прецизно, утврде колико је и каквог материјала уњ утрошено и колико он и како одговара прописаним условима и техничким погодбама у погледу стабилности, економије, простоге и хармоније; најзад, што је и нај· важније, да, до жељене тачности, утврде колика је вредност једног тако извршеног посла.

Не може се порећи да су Грађезинске Књиге, у главном, и досада вођене добро, дајући оно што се од њих очекивало. Мане њихове нису биле толако у тачности, колико у прегледности и јасности опога што је у њих унашацо. Тешкоће којс су се виђалес приликом обрачунавања појединих саграђених линија долазиле су, у "лавном, отуда: што су поједини радови, сасвим разнолике природе, збивани на једно место, док су, по природи својој, слични радови растурани на разне стране, у разнолике књиге, те се човек у њима с муком налазио. Ове су тешкоће билс у толико веће тамо где су поједини потребни цртежи недостајали. То се догађало онамо где је деонични инжењер, који је књиге радио, прагећи саму ствар од почетка њезина извршења п имајући је још увек свежу пред очима, сматрао за непотребно да уцрта неколико линија више, те да тако пружи могућности и свакоме другом да се олако нађе и, рачунањем, дође до оних истих података до којих је он сам дошао. Нарочито је ово случај при обрачунавању засведених објеката (рекгификација лука или изглед с једне стране недостаје, ит. д.), истињавању саставака код појединих радова и другде. Најзад бива-

ло је, што је најгоре, да су поједини извршени