Српски технички лист

— 255—

Из ове таблице се види:

1. У опште (апсолутно) да је крајем године 1908. највише железница имала Немачка, по величини трећа држава = 59034 км т. ј. 18'2%/, од целокупне мреже европске, најмање пак и најмања држава Црна Гора, = 34 км.

2.) Релативно, т. ј. сразмерно

а) према "величини (површине) свој: терито ријс имала је највише железница Белгија, т. ј.27'5 км. на 100 км своје територије, и најмање опет Црна Гора, т. ј. само 0:36 км. Одмах иза Црне Горе сљедовала је Норвешка са 0:9 км. на 100 км. и Европска Турска са 0:96 км. на 100 км. па Ру. сија са 1'1 км. па Бугарска са 1'57 км. после Србија са 1:61, па Грчка са 1'9 км.

6.) Према броју становништва на првоме месту стоји Шведска са 26:5 км. железница на 10.000 становника и на последњем оп-т Црна Гора са 1'5 км; одмах иза ње сљедује Турска за 26 км. и Ср» бија са 2'9 км. на 10'000 становника. Бугарска пак са #1 км. измакла на б-то место од последњега.

Мрежа железничка повећала се за ових 5 година а) апсолутно највише у Русији т. ј. за 4185 км.

(Наставиће се)

Грађевинска Књига Израдио Милош Стефановић, инжењер

— СВРШЕТАК 9. Грађевинску Књигу не подписивати на сва кој страни већ на крају обрачуна свакога посла понаособ (цеф секције с једне, а предузимач или

његов технички заступникс друг: стране, као и досада). Ма основи ових принципл сваки деонични

инжењер дужан је да, под надзором секције, води Грађевинске Књиге за радове у својој деоници.

Начин, пак, на који ће један деонични инжељер прикупити потребне му податке у главном је описан у Условнику, Упуствима за деоничне инжењере и Грађевинском Дневнику.

Нарочиту, пак, пажњу треба обратити на прикупљање података за оне радове који, једном изершени, остају скривени оку, те се не могу, или бар с тешком муком, проверити и измерити, као што су, на пример, копања темеља, зидања у темељима, загати, пребоји и друга разнолика подграђивања. За све овакве радове деонични инжењер дужан је, пошто на месту рада прикупи петребне податке који му морају бити о верена од стране предузимача или његова експонирана органа, пренети их, из својсг ручног бележника, у Грађевинске Књиге без п најмањег одлагања.

Рачунање само има се вршити онако како је прописано Условником, заокругљујући копапеи друге простије радове па један десимал, а употребљену грађу, зидања и друге скупоценијс радове на два десимала.

Основица подели, класификацији матеђијала

који треба да уђе у Грађевинске Књиге треба да

је, у главноме, она иста, која је иу Условнику. То значи да у једну Грађевинску Књигу треба скупити редом, по киллометарском им положају, све радове једне врсте тако, да теку континуелно. Према томе, све објекте: пропусте, м' стове и вијадукте треба унеги у једну (свеска једна или више, према соличини ових радова); сва калдрмисања, дј енаже, суве зидове, камене наслаге, потпорне и обложне зидове у другу; зграде и станична постројења, редом по појединим станицама, убек у засебну књигу, не мешајући их са објектима и дј угим радовима на отвореној линији; шосирања пошљунчавања и калдрмисања путова и пролаза на отвореној лпнијп, хектометарско и километарско коље, па (оказе и материјал за шљунчани застор. по појединим фигурама, опет у засебну књигу; тунеле исто тако унети у нарочиту књигу, и т. д.

Од ове поделе не треба одустати ни у којем случају, па чак ни онда када би у једној целој свесци само један лисг био испуњен. Боље је да таква књига остане тако рећи празна, него да се тај ма и један рад унесе у другу неку књигу, реци“ мо књигу објеката и да тако прекине континуитет у изолавању који је, зара прегледносги, лакшег схватања и бржег рада, сд неоцењене користа.

Најзад, да би било потпуне једнообразности и да би, с друге стране, један деонични инжењер знао, у главном, шта и које цртеже за поједине вештачке радове треба да унесе у Грађевинске књиге, ево и ове класификације њихове.

Вештачки радови — објекти — на једној прузи у главном могу се поделети у ових седам класа:

|-ва класа — пропусти — Ова класа обухвата све варијетете познате под именом пропуста отворених, засв>дених, покривених цепастих било озиданих било од нарочитих цеви, сифона, пропуста испод прелаза, и т. д. сви објекти положени испод колосека.

д-та класа — прелази испод пруге. Ова класа обухвата све мостове, праве и косе, засведене или са гвозденим конструкцијама, и то од једног отвора, који варира од 2 до 20.00м. највише; ови 06јекти исто тако ситуирани су испод колосека.

3-ћа класа — прелази изнад пруге. Ова класа обухвата све праве и косе мостове, засведене на овај и онај начин, мостове са гвозденим конструкцијама. са једним или више отвора, каналске мостове отворене или затворене ит.д., једном речи