Српски технички лист

— 276 —

тако исто за кумулативне дужине кривина са минималним радијусима и дужине максималних падова и успона пруге,

10. Списак површина обраслих шумом и шибљем и коштање крчења.

11. Прорачун виртуелних дужина у оба правца.

12, Прорачун провозне моћи,

13. Прорачун потребног снабдевања во: дом (потрошња воде) за прелаз појединих међустаничних одстојања у оба правца, погожај водостаница, потребна количина воде за исте за 24. часа, јачина црпки, величина резервоара, каквоћа воде, дужина вододелнице и коштање инсталанија,

14. Графикон за саобраћај возова,

15. Књижице, тахиметријске, кроки-и и спискови координата, и

16 Генерални предрачун коштања целе пруге, како за доњи, тако и горњи ст, ој заједно са свима споредним трошковима, као што су: трасирање и обележавање, трошкови око реамбулације, експропријације и процене земљишта, набавка и монтирање гвозденнх конструкција, опрема пруге (километарско и хектометарско коље, падокази и браници), набавка алата и одржавање горњег строја до предаје, постављање телеграфа, надзор над извршењем свију радова, намештај станица и скретничких и чуварских кућица и трошкови око експлоатације до предаје, као и око о правке возног парка.

Пошто је генерални пројекаг и повучена траса на плановима одобрена од стране надлежних, то је одмах приступљено и самом обележавању као: истицање темена, обележавање кривина, стационисање, детаљни и контролни нивелман и снимање попречних профила. |

Посао око обележавања добро напредује и довршиће се на терену већ за неколико дана.

Још ових дана приступиће се сондажи у свима већим усецима, на оба тунела и код свију већих објеката, те да се на основу добивених података на терену приступи изради детаљног пројекта и предрачуна.

Сви послови како на терену, тако ин у канцеларији довршиће се до конца Октобра о. год., тако, да ће се још у току ове године моћи објавити и одржати лицитација за давање у израду ове важне пруге, како би се већ у раном пролећу идуће године приступило самом грађењу.

Грађење ће се моћи потпуно довршити у року од 2—2'љ године дана, ако буде иоле

енергије и усталашства код предузећа, које се буде примило овога посла.

Завршујући овај свој чланак напомињемо, да ћемо у најкраћем времену у ступцима овога листа дати прилике нашим штованим колегама и читаоцима, да се упознају, са каквом озбиљношћу ове ствари преко јавности по нова расправља неко нама непознато лице, које је свој чланаку бр, 200 „Трговинског гласника“ од 120,м. закитило под писом „Један паланачки ћифтица инжењер.“

16. септем. 1910. год.

Београду. | На С. Шевић.

Жепезнице на целој земљи Крајем 1908. год.

Продужење чланка на стр. 272 у бр. 37)

У Африци је било крајем г. 1908ме сразмерно ка површимчи најмање железница, и то само 0.104 км на 100 км.3

Највише Према површини земље, имала је бритска колонија Натал и то 1571 км. на 70.900 км.“ то јест 2.2 км. на 100 ки.“ Према стаповништву изнела је просечна сразмера у Африци 17 КМ. на 10.000 становника,

У том погледу била је најбогатија колонија Оранж (бригска), где је на 208.000 становника било 1425 км. железница, т. ј. 68.5 км. на 10.000 стаповника. Али како има ова колонија 131.100 км.“ површине (даклем исто толико колико и Румунија = 181.300 км.) то овде долази једва 1,1 км. на 100

км“ површине. ! с | Најмање (од држава са познатим бројем

становништва) сразмерно има железница Мисир (Е ипат) г.ј. само 2,7 км. на 10.000 становника, што надмашује далеко још просечни број Африке = 1.7 км. а достиже готово и просечни број целога

света = 6.28 км. Према површини најмање железнице у Африци

има Алжир и Тунис, само 0.5 км. на 100 км.“ површине; — разуме се опет од државл и земаља, чија је површина тачно познати. Али при површини обеју ових француских колонија, која је већа но површи“ на Француске са Великом Британијом у Европи, т. ] 897.400 км.“ и имала је г. 1908ме само 4906 км. пруга, није то никакво чудо.

Прпраштај просечни је за последњих 5 год. био највећи у Африци т.ј. 22.9%, најмањи у Европи = 6.45%/,. Прираштај у Европи види се из таблице на стр. 254 'у бр. 34 Срп. Т. Листа)

У Америци (просечно 129/)) највећи прираштај показује држава Екуадор т.ј. 69 3%/, најмање пак. Нови Фундленл, само 1.3%; —