Српски технички лист

пе фу =

Напредак технике летења,

Овај напредак испољава се у све чешћем даљњем летењу аероплана (летелицама) за једну или две особе. Летењес на ограниченим пољима већином су само локалног знчаја, али је и од велике вредности за испитивање а нерочито за нове крманоше (упразљаче и вође) летелица већ опробаних конструкција, а сем тога и зато, што пружају материјллна срества, неопходно нунужна ла даље напредовање и усавршавање конструкције Даљна летења су међутим од далек) већег значаја за испитивање и вође и машине, јер захтевају највећу хладнокрвност и умешност овога као и најтегобније руковање машином, поред најнапрегнутије пажње. Јер при овим летовима летелица је много више изложенс напрасним променама ветра него при оним првим, где се обично не уздиже тако високо већ и због саме утакмице у дужој издржљивости. Успесима немачких лега:а, нарочито Млпсгег-овом лету око Штрасбуршке саборне цркве и Ргеу-овом лету од Јоханистала до Берлина првом на једном простом Апгопене — аероплану, а другом на једном Еаппап-овом двоструком аероплану, придружио се 28. маја Ешег код Дармштата својим летом од 1 часа и 18 минута и 112 киломе-

тара. Са аустриским простим Ешећ — аеропланом прелетео је Разсћон код Млепег -—— МеизнаЊа 45 км. за 41 минут и ЈИпег 60 килом. од Зешејд-а

до Беча за 45 минута. Затим је Ј/пег у повратку понова прелетео овај пут при ветру од 8 — 10 метара брзине на секунд На жалост при једном новом лету сурвао се ЈИпег-ов аероплан и разбио, али срећом сам ЈПпег није био повређен

Французи теже, према покушајима Пе Сагегв-а и Рашћап-а постићи даље напретке узимајући при летењу и једнога госта. Према једном таквом лету Непл Еагтап-а преко 50 км. за 40 мин. на дан 17. априла, стоји друго летење Сћептеј-а на дан !. јуна који је са једном дамом као гостом прелете на исто таком Кагтап-озом двоструком (двокатном) аеро„плану, код Сћајоп-а 70 км. за 1 сати 19 мин. Још значајнији лст извршила су два француска официра Магсошпе! и Редџепе на дан 9. јуна од Шалона па у правцу Мапсеппез. Дужина је износила 160 км. а пређена је за 2'/, сата. Дотична двострука летелица тешка је 500 кг. а мотор јој је од 50 коња. Детаљније о конструкције ове летелице није још познато, али је она доста слична једној од познатих конструкција. Највећи корисни терет — 250 кг. понела је до сада двострука летелица Зоттег-ова која је са 3 госта, дакле за 4 особе укупно, преглетела 8 км. за 10 мин., али само на вежбалишту. Од француских летелица вредн је пажње јоште проста до РеШег-а која се добро показала при лету са Оиђошпе!-ом. Летелица ова јесте повећан „ВЈепо!“ са

11 м. дужине и са исто толиком ширином, 24 м. пдвршине ношсња и једном двокрилном вртешком сопствене конструкције тераном једним Рапћагда-овим мотором од 100 кг. тежине. Тахође је вредан паж ње и Сипо55-ов "от у Америци на својој сопственој летелици од Ађапу-а ка Стоуегпоз Јзјапда-у. Он је извео при топ, потпуно сигурно и без гкакве неприлике, и два присгајања у Роџокеерзје и МапћаНап-у Целокупна дужина лета износи преко 240 КМ. и била је пређена за 25/, часа; :ео Ађапу МашћаНап, дуг 221 км. пређен је за 92 часа и 32 мин. задржавање у РоџеКеерзје било је један сат. Енглез С. 5. Копз употребио је при свом летењу преко канала и натраг једну МпећЊ-ову летелицу. Ова тежи округло 410 кг., широка је 11,2 м. дуга 13,7 м. и снабдевенпа са позадним површинама умиравања (Вегићрипозћасћеп) као што су новије немачке Упат! — летелице. Од француских летова најзад, вредно је поменути јоши онај Машпеј-ов на једној Раппап-овој летелици, од Сћајоп-а ка Тоцтпап-у дужице 150 км. и врло кратког времена летења. Овај лет не показује какве ванредне резултате, али даје закључити, да летена, нарочито са Еагтоп-овом летелицом, нису већ више случајни успеси. У руци добрих управљача дају ове машине, при не доста јаком ветру, већ сасвим употребљива преносна срества. Дакашње честе катастрофе, којима је узрок у главном још недовољце савремене машине и вештина вође, не могу у томе чишта изменити. Од новијих успелих машина наводимо горе већ поменуту летелицу од Ебпећ-а у свом другом издању. Ова је шлроха 14 м. дуга 10 м. има 32 м: површине ношења и 10 м“ површине крме, 430 кг. тежи празна у шта улази и 80 кг. колико тежи Слегапе!-ов мотор од 80 коњских снага. Ветреушка изпоси у пречнику 1.800 м. Уочљива је за просту летелицу велика површина ношења, што се постигло великом ширином. Крила су на крајевима позада косо заокружена, чиме је знатно олакшано изједначење и колебање са стране. Једну нову летелицу дао је и најстарији немачки ваздухопловац Јабћо. Ну он није постигао још никакве резултате. Његова машина има такође 32 м“ просте површине ношења. Управљачки точак служи у исти мах и за замотавање површине ношења и за одржавање сталности против њихања у страну.

Ветреушка је од магналијум блеха, а покреће је КОошпе-ов мотор од 36 к., с. тежине 115 кг. и 1250 обрта на минут.

Горњи подаци нису узети исцрпно, већ само пробрано из последњих новитета у техници летења. Неколики значајни новији високи летови н. пр. нису изложени. Наведени примери пак показују. да је техника летења у најживљој делатности. МИ ако досадањи покушаји не показују тако великог успе-