Српски технички лист

— 284 —

изгору крајеви цеви који су изложени непосредном утицају врелих гасова.

Предузета претходна проучавања дала су била резултат, да се може приступити о. питима. Ускоро затим буде одлучено да се две локомотиве путничких возова преправе на прегревање паре. За време самог преправљања одлучивало се о појединостима конструкције. Годину дана доцније обе су преправљене локомотиве предате саобраћају железничкој дирекцији Хановер. Једну је локо мотиву преправљала Штетинска акционарска машинска радионица „УшКкап“ у Бредову код Штетина а другу фабрика локомотива Хеншел и син у Каселу.

Локомотиве су предате саобраћају и на брижљиво посматрање. Резултат овог посматрања с почетка није био баш сјајан. Јер се није приметила уштеда на угљу већ само на води. Та је уштеда износила 14%,. Али је нађено да је моћ локомотиве већа но сличних компаунд локомотива. Кад се узме у обзир да прегрејач кошта 3000 марака те да према томе локомотива, с прегрејаном паром кошта око 2000 марака скупље но слична компаунд локомотива онда на основу прибављених података локомотива с прегрејачем може да да за 10%, више рада но компаунд локомотива исте тежине или око 7%, више но компаунд локомотива исте цене. Али се при свем том није могао дати одлучан суд о преимућствима локомотива с прегрејаном паром, јер се није могло знати да ли неће претегнути већи издатци на мазиво и одржавање њихово.

У даљем току посматрања локомотива с прегрејаном паром показало се, да се јавља разнолико кварење и абање на прегрејачима који захтевају скупу и заметну оправку. Па и ако се даљим посматрањем могло констатовати, да локомотиве с прегрејачима дају и доста знатну уштеду на угљу, опет су многобројне оправке дале општи резултат на штету прегрејача.

Пруско - Хесенска управа државних железница правилно је схватила резултате дотадашњих опажања, па у покос првих слабих успеха и даље настала да врши пробе с пре. грејачима а нарочито је поменути конструк. тер Вилхелм Шмидт све боље и боље усавршавао свој систем, тако, да је најзад успео, да се 1906. године могли предузети покушаји и пробне вожње с једном брзовозном локомотивом "5 везаних осовина преправљеном и снабдевеном са Шмитовим прегрејачем састављеним из цеви кроз које пролазе врели гасови. Ови су покушаји дали тако добре

резултате да се поменута управа државних железница одлучила да чини покушаје већег

обима са локомотивама с прегрејачима.

Тако је на пример поменута локомотива при пробним вожњама на прузи 5сћпејаетић!Копрозђего за време од 26. новембра до 1. децембра 1906. године радила готово потпуно исправно; шта више |. децембра је пропутовала била деоницу Котшозђего — Вегп (Огипеајд). То је растојање око 605 километара. При том је вукла за собом 30 осовина. Рад локомотиве је при том изнео 218 000 тонских километара а за 1000 тонских километара утрошено је просечно 46 кгр, угља и 0.385 ш" воде.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

Екеплозија РПјезе!-мотора.

Једна интересантна и врло ретка експлозија десила се прошлог месеца на Глезе!-мотору у чачалској обласној болници. За снабдевање болничких просторија водом и елег:трипним осветлењем постројена је једна мања машинска инсталација у сутерену главне болничке зграде. Инсталација се састоји из једног Глезе!-мотора од 8 коњских снага, њему одговарајуће динамо-машине, батерије електричних акумулатора са разводном таблом, и два хидровора у вези са пумпом, коју покреће један електромотор. Ова је инсталација у раду од Априла тек. године.

Машинист који рукује мотором хтео је 28. пр. м. пустити мотор у редован рад. Но, мотор му није пошао, те је пуштање поновио неколико пута, али без успеха. При овом пуштању изгубио је лаздух из лонаца. Да би се помогао, машинист је напунио лонац — Ап]аззреТа55 са кисеоником, који је добио из тамошњег биоскопа у челичним флашама. Напуњени лонац кисеоником имао је притисак до 30 атмосвера услед недовољног притиска у лонцу мотор није опет кренуо. Да би повећао притисак у лонцу пустио је да Плезе! крсће динамомашина, те да помоћу ваздушне пумп> добије у лонцу притисак колико му је потребно при пуштању мотора у рад. Док је динамо кретала Плезе! убризгавана је непрегтано нафта у цилиндер, јер је машинист заборавио да затвори вентил на пумпи која убризгава нафту. Услед непрестаног убризгавања, нафте је било у цилиндру много више него што треба, тако, да је нафта избијала на прорезе ваздушне сисачк. цеви. Кад је машинист у Апја55сега55-у добио притисак од 47 атмосф. отворио је главни вентил иу томе моменту десила се експлозија. Експлозија је била силна и ужасно разор-