Српски технички лист

— 285 —

на, тако, да је доњи део цилиндра и цилиндричног носача потпуно разорен, клип |с истеран напоље и у подужном правцу има пукотину. Сви прстенови на клипу здробљени су у ситну парчад. клипњача је повијена под углом мањим од 90. По оваквом дејству експлозије, веровати је, да је машинист пустио кис оник из Ап]јаззсе!аз5-а у моменту кад је клип био удаљен од горње мртве тачке. Јер да се експлозија десила у моменту кад је клип био у горњој мртвој тачци морали би страдати капак Пескеј и горњи део цилиндра, међутим и капак и горњи део цилиндра потпуно су здрави и неоштећени. Овако снажна експлозија произашла је услед тога, што је у цилиндру било врло много нафте и што је место ваздуха употребљен у лонцима кисеоник, који је омогућио да сва нафта бриазнтно у виду снажне експлозије изгори. Штета од ове експлозије исноси до 5000 динара и за њу је једино одговоран и крив машинист, који је својом неспремом и збуњеношћу експлозију и причино. Ова експлозија треба да буде ааук за све имаоце машинских инсталација, те да узимају само испитане и спремне машинисте.

Д. М.

Железнице на целој земљи крајем 1908. год.

Из таблице са ценама грађења железница, саопштених у бр. 38. на страни 277. и 278. види се:

1.) Да су најскупље железнице у Европи грађене у Енглеској; он: стоје са својом огромном ценом од 855.900 дин. по километру на првом месту, не само у Европи, но у опште у целоме свету.

Ова велика цифра коштања долази поглавито отуда, што све главне пруге енглеске имају не само дупли но по неке линије и шросшруки колосек ; што су грађене са врло малим успонима, ;аклем савлађивањем великих маса земљанога рада са великим и скупим вештачким грађевинама и снабдевене са огромним обозом који је потребан, да савлада огромну вожњу и саобраћај на истима. Односно скудоће, т.ј. изнад просечне цифре коштања у Европи = 401.600 динара, на другом месту стоји Белгија са 571.900 дин. по километру а на шрећем Француска са 138.600 дин.

Све остале европске железнице су саграђене за суму испод просечне цене. Италијанске са 399 000 дин. по киломстру достижу скоро тачно просечну цену; шпањолске, унгарске и српске су готово за половину просечне цене грађене. ~

Најјефишније су железнице финландске (по 111.900 дин, за килолетар) и норвешке (123.350) и ако су грађење (особито ове последње) већином у стени и камену, са многим тунелима и вештачким грађевинама. Али колосек њихов је већином == 1.10 метара. Но има ту и линија, — и то доста дугачких, — које су саграђеше просто и баснословно јефшино, н. пр. линија Хамар—Аамот 64,3 ки. дугачка у Норвешкој коштала је сегмо 44.050 динара по километру, линија Стерен — Аамот, 319,2 км. дуж., не више но 59.130 дин; — разуме се не само грађење, но и са обозом..

Најскупља. линија у Норвешкој била је линија Берген—Вос, дужине 107.8 км. која је коштала 1925.000 дин. од километра, — али готово сва је у стени са многим тунелима.

__Шине су на овој прузи 19,8 кгр. по метру тешке, највећи је успон 20% а најмањи К — 188м. Тунели су 4.08 м. широки, и најскупљи је коштао само 402 динара од метра уздужног.

Види се, да је рађено са великом економијом и рационално.

На трећем месту у Европи по јефтиноћи су железнице бугарске са 136.900 дин. по километру па Шведска са 151.100 дин. али Румунске су скупље но српске (на деветом месту) за 47.500 дин. од

километра; сигурно услед „дипломашске“ _манипулације |трусбергове, и ако је терен, где су саграђене, идеал шерена за грађење железница

9. У Америци најскупље (али готово за иоловину јефтеније но у Европи) су железнице у Сједињеним државама, за 231.300 дин. по километру. Како је тамо, у Америци просечна цена од км. = 993.350 дин. то су оне и једине скупље, све остале су јефтиније а нај јефтиније на Куби по 137.000 дин. од КМ.

3. У Азији најскупље су же езнице на острву Жава, по 167'600 дин, од км. Чудновато је, што су јапанске железнице тако скупе, јер су већином ус-

ког колосека == 1.00мм. 110м. У Африци пада у очи висока цена железница у Нашалу == 217.760 ди«. од км. — а напротив

Капска колонија градим 1. км. железница за 108.680 дин. такође нормалног колосека.

5. Још веће су разлике у Аустралији.

Најскупље је градио Нови Јужни Уелс по 206 000 дин. од км, најјефтиније: Западиг Аустралија са 91,830 дин. за киломегар. Ово је најјефтиније железнице нормалног колосека на целој земљи. Колика је пак разлика од 855 900 дин. за 1 км. енглезких желесна га у Европи уо ових 91.830 дин. такође енглезких железница у Аустралији, према томе можемо ценити најбоље снагу умну п машеријалну матерње земље Вел. Бр:“таније и њене „кћери“ = колоније „Западне Аустралије“! Види се, да је много више „маћија“ но „мати“!