Српски технички лист

— 286 —

Капитал уложен крајем г. 1907-ме у градњу и експлоатацију железница у обе таблице наведених изнео је 224 554 милиона дипарг, и у опште на целоме свету (јер у овим таблицама многе железнице нису споменуте), износи: 243.854 милиона динара.

Краљевина Србиј:, потрошивши на своје железнице до то доба од пр, 135 милиона дипара партиципира на овој ужасној цифри од прилике са 0,67. Но како стаповништво Србије представља 1'6" «о целокупног становништва на свету, то је очевидно, да треба још потрошити на грађење же: лезница 19, од горње своте = 943.8 милиона и тек онда ће Србија досшићи просечни светски издатаћ на своје железнице према броју свога становништва, чему скоро тачно одговара закључак изведени у првом чланку (стр 262 бр. 35.) да Србија треба према броју свога становништва да сагради још 1100 километара железница.

Јован Јирачек

бив. грађевински инспектор 1, кл, срп, држ. железница

ПАРИСКЕ ПОДЗЕМНЕ ЗОВЛЕЗНИЦЕ,

1.) Особени облици тунела — Продужење —

Таквих проширења тунела има необично мно: го у завојници јужне појасне пруге испод Расе де |; ЕгоПе. Ова завојница има у хоризонталној пројекцији облик срца. Исто тако има тих проширења и на прузи северног појаса кспод РЈасе де Ја Маноп.

Ова деоница испод Рјасе де ја Маноп има везе са завојницом компликованог облика и са тунелом за оставу вагона који има четири колосека. Услед тога па том једпом месту груписано је десет оваквих тунела особите конструкције. Поред ових се опет наблизу налази још пет таквих особених консурукција, које су постал: тиме што се ту завршује јужна појасна пруга и што је ту везас пругом бр. 1. Ргасе де Ја Маноп је према томе нарочито интересно место где су сконцентрисане многе разнолике тешке гзраде тунела. Јер сем самих тунела ту су се морале израдити и преместити још и друге ствари: водоводне цеви и канали, јер на томе се месту стичу дванаест улица. Зато је та деоница испод РјЈасе де ја Маџоп и стала много више новаца но ма која друга деоница целе мреже.

Као пример једне нарочите констјукције да наведемо везу двеју главни« пруга и пруга које служе за одвођење и довођење вагона у главну вагонску радионицу. Узмимо везу пруга бр. 1. пи број 2. испод Рјасе де ! ЕгоПе. Ова је веза необично вешто изведена. Веза почиње у кривини завојнице јужног појаса која има 65 м. полупречника и на краткој дужини улази на међуправу дугачку

| 50 метара. Ме"управа спаја две кривине супротног

смисла а полупречника 79 м. У кривини тунел има уобичајену ширину од 7,48 м. а суседни тунел има ши: ну 13,18 м. Слика овог особеног места гледа“ на из најширег дела тунела изгледа од прилике овако: Тунел се најпре рачва у два шира крака и сваки краксе опет рачва у две гране те се на крају прозире кроз четири тунела, 2.) Бочни тунели за празне «озове.

Ускоро после предаје пруге број 1. саобраћају, осетио се недостатак колосека за постављање и сктањање прелазних возова. За тај циљ била је на расположењу само једна половина двогубе станице аге де [уоп: два колосека по 140 м. дужине. Али је ово било недовољно чим су учестали возови услед повећаног саобраћаја, чим су возови полазили једно га другим у размаку од 2 ипо до 3 минута.

што је захтевало врло много вагона.

Сем тога и возови који су у саобраћају били оштећени нису се могли брзо издвојити из саобраћаја. С почетка је истина било предвиђено извршење двају бочних тунела за такве возове, али они нису били извршени. На велико наваљивање друштва за експлоатацију реши се најзад варошка грађевинска управа да приступи извршењу тунела за остављање кола испод Соштв де Мтсеппез. Овај тунел им! 4 колосека и другачак је око 400 метара. Саграђен је једновремено с великом завојницом испод Рјасе де Маноп, што је у многоме олакшало извлачење раскопане земље, Јер све је вршено рударским начином изузимајући прву кратку везу са завојницом, која је рађена озго. Много је било преговора између друштва и општине о томе, ко ће да плати оних 2000 000 динара што је утрошено на ту везу. Ови су преговори завршени тиме што се уплео и префект Сењског округа и што је округ ол своје стране дао суму од 760 000 дин.

Од особитог су интереса везе ове, тако рећи, неодичне шупе за вагоне, са пругом бр. | и пругом

2 (север). Четири колосека ове шупе (тунела) у вези су са суседним кслосеком пруге бр. 1 преко

једног тунела састављеног од самих ламела које се поступно сужавају. Овде се проводе празни возови а везу са радионицом чини тунел дугачак око 200 метара с једним колосеком.

Веза овог колосека с колосеком завојнице задала је необично много муке инжењерима који су руковали извршењем; јер је та веза добила места у непосредној близини фабрике светлећег гаса.

Веза овог вагонског тунела са завојницом северног појаса постигнута је дво струко: помоћу тунела који у хоризонталној пројекцији дају слику троугла (таква двострука веза колосека ·-постоји и на Нишкој станици, али само изнад земље.) Сем тога