Српски технички лист

— 287 --

и станица северне пруге Расе де Ја МабНоп чини још једну везу између поменутог колског тунела и пругс број 1.

Ту су били потребни неколик) тунела на ламеле и неколико рачвања.

На пругама број 2 до 8 израђени су свуда бочни тунели с једним или два колосека, Ови бочни тунсли имају да приме у саобракају оштећене возове, те да у таквим случајевима не би био спречен саобраћај.

На северној појасној прузи која је дугачка 124 километра има таквих бочних тунела за повређене возове: код станице испод Рјасе Вјапсће и испод улице Кие де ВеПемше,

:Та једној појасној железници има један такав тунел код станице Вошеата Казраџ. Код пруге број 3 бочни је тунел готово у сред деонице, код станице Апз е! Менегз.

Сви су ови тунели по једном типу. Дужина колосека између врхова језичака скретница исноси 137 м. тако да корисна дужина колосека износи око 95 м, а највећа дужина воза износи 73 м. На оба краја веза се постиже тунелом на ламеле. У пет ламела проширује се тунелски профил степснасто од нормалне ширине 7,10 м. на ширину 19,46 м. Ламеле су једнаке међусобом и имају укупно њих пет дужину од 34,5 м. Бочни зидови нарастају степенасго од 0,757на 0,90... до 1,10м.

3). Укрштање пруга.

Великих тешкоћа зилавали су и укрштаји пруга, и то или услед тога што су морали накнадно спуштати дубље колосеке или најзад и услед тога што је укрштај трострук, као што је случај ис пред опере.

а) Укрштаји пруга бр. 5. и бр. 4.

Ово је сразмерно најпростији случај. Такав је случај при пролазу пруге бр. 4. преко — мзнад пруге бр. 3. Овај укрштај лежи под раскрсницом Вошеуата Зеђазјоро! с улипом Веаштиг. Колосеци се укрштају под правим углом а висинска им је разлика само 4,5 м. а то је таман толико колика је висина тунелског свода, при нормалним приликама над колосеком.

Услед тога морали су место свода над пругом бр. 3. на том месту уметнути таваницу састављену из 1 носача и између њих разапетих коритастих сводова. Притом је за пругу бр. 3 остављена минимална слободна висина од 3,51 м. Бочни зидови ових укрштених тунела извршени су на 10,1 м. дужине, у сва четири правца, два пута дебљи но нормално. Колосек „са својим попречним дрвеним праговима лежи непосредно на Т носачима.

(наставиће се)

БЕЛЕШКЕ.

Упоређење разних метода за мерсње диелектричне константе. Диелектрична константа може се мерити разним мггодамаи тада обично даје разнолике резултате. Јер појсдине формуле које су у примени основане су на претпоставци, да се рад врши на потпуном диелектрику. Г. Мајсјеб нашао је да чврст парафин добивен из 030керита нема никаквог талога на обичној температури и зато нема у њему ни трага од моћи спровођења електрике. Зато изгледа да је потпун диелектрик. Аугор је испитивао да ли ће применом разноликих метода мерења диелектричне константе добити увек истоветну вредност.

Две различне статичке методе и метода полаганих осцилација да константу тако тачно да највећа разлика не прелази | тако добивене вредности слажу се с вредношћу 2,30 коју јег. Мајсјез одредио другом статичком методом. Шта више, код употребљеног парафина изгледа да је врло слабли десперсија за енектро магнетске тапасе и не доприноси осетне разлике у вредности диелектричне константе ни при лаганим ни при брзим осцилацијама. Ге Сете Сеп ЈЕ

Нове немачке ваздушне лађе У радионицама осмог оделења берлинског ваздухопловног батаљона приводе се крају радови на получврстој ваздушној лађи МУ под управом мајора Гроса и в. инжењера Базенаха; пробни лет биће свакако у августу. Балон је дуг 94м. има 13м. у пречнику и обухвата 7500 м.3 садржине, знатно је дакле већи од балона лађе МШ дужине 83 м, 12.4м. у пречнику и 6500 м.3 садржине. Због веће дужине има сад и ова получврста в. лађа две гондоле, сваку са по два Кбшпо-мотора од по 100 к. с. Ови мотори терају четири ветре-ушке. Пошто је моторска снага повећана за 25%, а дужина балона само за 139 и пресек за 9"/) биће знатно превазиђена и брзина досад најбрже ваздушне лађе МИШ. Лађа МШ сместиће се стално у Кенигсбургу у шупу 150 м. дужине, која ће се направити до јесени у северозападном делу вароши. Такође је и у друштву за грађење Цепелинових ваздушних лађа готово свршена нова чврста лађа, !.. 2. УП. од 148, м. дужине 14 м, пречника и 20,000 м. запремине, док је 5. 7. У! после свога продужења добила 144 м. дужине и 16,500м" запремине. Нова лађа је снабдевена сатри мотора од по 140 к. с. од којих је један намештен у предњој, а оба друга у задњој гондоли. Надају се са ових 420 к. с. постићи брзину од 16 мл у секунду.