Српски технички лист

— 290 —

(на дан. јуна ове 1910. године) ставио је у дужност Управном Одбору, да у вези са 2.и 3. чланом Устава нашег Удружења поново проучи питање о уређењу техничке струке у Србији и основе по којима би требало израдити Закон о уређењу Министарства Грађевина, са којим је у тесној и нераздвојној вези положај српских инжењера и архитекта па све то, Господине Министре, да Вам достави с молбом, да при изради прјекта за Закон о уређењу Министарства Грађевина узмете у обзир и жеље Удружења Српских Инжењера и Архитекта које је, може се рећи, преставник свих српских техничара.

Покоравајући се тој жељи Удружења. Управни је Одбор на више својих састанака проучавао питање о томе, на какве основе треба поставити нови закон и шта све треба у исти унети. Сав свој рад на овоме послу управни је одбор саопштио месном скупу Удружења, који је, на једној конференцији и три месна скупа одлучио, да као основу за израду новога закона треба задржати пројекат, који је Удружење израдило 1906, год. с тим, да се тај пројекат измени, прошири и допуни у неколико, што ћемо даље изложити, и да као основа за израду закона послужи и следеће:

1., Сви технички послови у Краљ. Србији треба да се концентришу у Министар. ству Грађевина а не треба да буде независних грађ управа код појединих Министарстава, н. пр. Хидротехничка код Министарства Народне Привреде, за школе и цркве код Мин. Просвете и Црквеиих Послова, за казнене заводе код Мин. Правде, са санитетске грађевине код Министарства Унутрашњих Дела. Све ове установе треба да буду под стручним Министарством, где се послови разумеју и где се у већој заједници може више урадити, Упоредо са овим треба и поједина одељења Министарства Грађевина поделити на одсеке, ради бољег распореда послова (чл, 9. нашега пројекта).

Наше Удружење дакле тражи централисање, оно за што се у последње време боре Аустријски инжењери, и оно што је до скора у нас било чврсто, али се раскинуло стварањем Хидротехничког Одељења при Министарству Народне Привреде, које је свој делокруг раширило на све хидротехничке радове, место да се задржи на природи свога посла: исушавању, наводњавању и спречавању поплава.

2., Грађевинску струку треба потпуно одвојити од полиције, и то тим пре, што је

и она једна слаба спона грађ. струке са полицијом — кулук.

3., Веома је потребно да Министарство Грађевина има завод за испитивање градива, али, пошто такав институт већ постоји на Универзитету, то Мининистарство Грађевина треба да има удела у трошковима, а с тим и права да се користи тим институтом (чл 11).

Исто је тако потребно, да све грађевинске управе имају технолошке збирке — збирке градива и података о разноврсном градиву (чл. 10. и 222

4,, Потребно је, да Грађевински Савет остане у Министарству Грађевина као саветодавно тело, али, закон треба предвидети, да се извесни предмети морају слати томе савету на мишљење. (чл. 13.) — дакле, да је Министар обавезан у извесним случајевима да пита савет за мишљење, али Министру остаје право независног решавања.

Сем (овога, законом треба овластити Грађевински (Савет, да може за проучавање појединих питања по одобрењу Министра узети и стручњаке који нису чланови савета, када се за то појави потреба.

5. Грађевинске управе треба да буду независне од полицијских власти, круг њихова рада треба проширити и дати им извесна права: да одобравају пројекте, колаудују и наређују исплате (чл, 24.)

Члан 17 нашега пројекта треба допунити тако, да грађевинске управе имају своје одељке, који се заводе на исти начин као и управе (према потреби), ау раду су у свему зависни од дотичне грађевинске управе, којој припадају.

Законом такође треба предвидети, да свака грађевинска управа има и помоћно особље : грађевинске надзорнике, административне чиновнике, пртаче и приправнике (чл. 21)

6. Да се установи помоћно техничко особље – грађевински надзорници, по примеру кондуктера у Француској (чл. 27 и чл. 40.1. 1.). Такво помоћно особље било би у стању, да у многим пословима замени инжењереархитекте којима би тада остало више времена за важније радове.

7., Упоредо са установом грађевинских надзорника треба установити и специјалну школу за образовање грађевинских надзорника и грађевинара -— средњу техничку школу али под надзором Министра Грађевина. Наставници у овој школи треба да буду искључиво инжењери-архитекти и стручне занатлије.

8., Веома је важна и неопходна потреба да се законом регулишу односи између Министра

сада, новим законом о путовима, прекинута | Грађевинаи грађевинских управа с једае сгр1-