Српски технички лист
— 302 —
за успон о и дужину 5.929 км.
|== 2 ..51920 = 11:858 == 12 мин.
За успон: 15.5/, и дужину 0.28 км.
#= 2.028. (1 0,15) = 0.64 за успон 19,9/% и дужину 2.830. км.
+=2.2.3 (1 + 0.60) = 7.36 8 за успон 220/% и дужину 0.984 км
#=2.0.984 (1-=1 ) -- 894 п
За убрзану и успорену вожњу
у станицама ИОЛЕ) -
26.94 мин.==27 мин.
Трајање вожње од... . до Копљара
3.) Од Копљара до Бање. За највећи успон 229', принадлежни бруто 109 тоне За успон О", и дужину 44.82 км.
(= 2.4.482 (15- 0. )= 8960 мин. “ „ = 149, И дужину 0580 км.
(= 2.038. (Таи О буне го 20 | , „1996 и дужину 0.240 км.
== 2. 0,24. (1--0.6) = 0760, . „ 229, И дужину 0,8 км.
ењљ2лноО.8ва (Б4ЕЛанол= 9:200 5
За вожњу у станицама = 3000,
Трајање вожње од Копљара до | Бање . ПН 17.14 = 17 мин.
4.) Од Бање до Аран'еловца.
За највећи успон 69, принадлеж!. бруто 300 тоне. Како је овај део пруге у дужини 7.375 км. на већим делом у самим кривинама од 75 м. до 100 м. то је према Ветеђзотапшпо-у узета просечна брзина 20 км/с.
Трајање вожње од Бање до Аранђеловца
#==2.7.375 (1 -- 50) = 22 22 мин. |
5.) Од Аранђеловца до Бање зпог поменутис кривина узето је трајане вожње исто гао и од. Бање до Аранђеловца.
6.) Од Бање до Копљара, б)уто воза 300 тоне (за рачунање трајања вожње узета је пинија 6. место 5.5 која би одговарила највећем успочу, а није у слици 2 изведена.) У хоризонтали и паду има
3.9 км. Кеа 39 == 7748 мин; У кривини од 90 м == К дужине 1.293 км. овој кривини одговара успон 4:40 = 59 Аја + == 2Ж1.29 (1 + 35) = 3 48 мин.
у кривинама од 75 м. = 5.59/, дужине 0.908 _ км. #==2. 0.908 (1 + 08) = 3.24 мин. За вожњу у станицама 3.00 МИН.
Трајање вожње 17,52 = 17 мин.
7.) Од Копљара до Грабовца бруто воза 300 т. трајање вожње 20 мин.
8) Од Гр:бовца до Младеновца бруто воза | 300 тоне трајање вожње 18 м.
По себи се разуме, да се по слици 2. може рачунати трајање вожње и за друге пруге уског колосека.
Београд 6/УШ 910. год.
Милош В. Илић
инжењер.
| вац ове наше железнице, тим "је ширина колосека и главне особине железнице.
Грађење железнице Шабац-~Ковиљача. Извештај поднесен окружној скупштини.
Одбору је част поднети окружној скупштини овај кратак извештај о радовима на окружној железници са молбом, да га скупштина прими к'знању и одобри.
Обично се сва грађења на железници у нас деле у главном: на припремне радове, што се назива и трагирање, на рад око експропријације, на грађење доњег строја, грађење горњег строја, на подизање сигналних средстава, подизање радионица, набавка возних средстава, набавка намештаја по
| железничким зградама и набавка особља за саобра-
ћај и друге ситне радове.
[ Мрипремни рацови. Законом о грађењу и експлоатацији нових железнпца од 6. Септембра 1898. год. утврђен је пр:законом регулисана
Држава није ставила у први ред грађења же-
| лезница и железнице у округу Подринском. Стога | је округ тражио концесију за грађење, каја је дата
под владом самосталних радикала а према закону о концесији за грађење и експлоатацију железнице Велико Градиште— Мајдан Пек. Концесија је дата
| под именом „Закон о концесији за грађење и експлоатацију железница у округу Подринском од
21. Фебруара 1906. гобине.“
На добијању ове концесије радили су народни посланици нашега округа иницијативом г. Вуловића ондашњег Окружног секретара а сада пензионарл. По добивеној концесији Окружна Скупштина у ванједном сазиву на свом другом састанку 8.
' марта 1906 г. усвојила је пједлог окружног одбо-
ра, којим се одобрава 15.000 динара на припремне радове за железницу и којим се поред ширег окружног одбора бира још 10 виђенијих људи из округа, да рукују овим послом.
Шири окр. одбор и ових десет лица: Јоца Јовановаћ, Јеврем Јовановић, Лазај) Самуровић, Лука Панић, Мита Гановић, Миша Јосимовић, Пета) Бојић, Ђока Марковић, Милоргд Урошевић и Драгутин Степановић сачињавали су т. зв. „железнички одбор“ који је имао да према концесији нађе начина за грађење железница.
Сва радња овога одбора била је у томе што
су једном приликом позвали Министра Грађевина г. Јоцу Станковића на преговоре и договоре о гра-
'ђењу, па којгма се није дошло до повољних ре' зултата.