Српски технички лист

— 312 —

природно требало вршити дугогодишњи метеоролошка посматрања. Од године 1884 вршена су редовно мерења висине снегова на високим брдима, и на највише подигнутим местима источне и западне стране беху саграђене метеоролошке станице На основи резултата мерења висина снега и осталог атмосферског талога, израђене су биле метеоролошке карте о распореду и количини појединих водених талога на појединим местима.

По одлуци Шпортинга (норв. народ. скупштине) године 1875 саграђен је први део те пруге у дужини од 107 Кт од Бергена до Воса (Моз5) и 1883 предат саобраћају.

За лаље грађење пруге вршена су око 20 година детаљна испитивања и штудије код којих су најразличније трасе узимане у комбинацијујер поред колосалних техничких тешкоћа силне вододелнице, с једне стране уске и ниске долине, с друге високе и т. д. имао је се извршити избор најрационалније трасе, при коме се морало водити неминовно рачуна о комерцијалним и стратегијским обзирима.

Од тада је прошло пуних 19 година, предлагано је и препоручивано много варијаната, око чега је се у Норвешком друштву велика борба повеле око усвајања дефинитивне трасе. Међу многобројним варијантама три су у главноме најповољније алтернативе биле изнесене на решавање. 1894 год. по одлуци Шпортинга буде решено, да се најпре од Моз5-а сагради пруга до вододелнице код Тапремапд-а источно кроз НаШпода! ка станици Коа на већ саграђеном делу Христијанија Гјевик (Ојбм!к). У исто време буде решено, да цела пруга буде нормалног колосека, Према томе и саграђена пруга Берген — Вос морала је се поправити на нормални колосек. Пошто је се први покушај зимског саобраћаја морао 1907 —-1908 напустити, налази се од 1908 год. пруга најпре до ОшамК-а на Кгбдетеп-језеру стално у саобраћају. Последњи источни део пруге и на тај начин цела железничка пруга Христијанија Берген предата је саобраћају 26. ХТ. 1909. год.

(Наставиће се)

Нов камени пропуст од 4#.00 м. отвора саградиће се ове гол. преко потока у Вел. Поповићу на путу Свилајнац—Ћуприја, по пројекту инспектора г. Н. Поповића.

Предрачунска је сума 6535,62 дин.

Три нова пропуста од ојачаног бетона, саградиће се ове год. на путу Аранђеловац—Топола по пројекту окр. инжењера г. Дим. Милошевића

Предрачунска је сума 9208,80 дин.

Пријаве за Нове грађевине у Београду.

Милан Васиљевић Краља Алегслндра ул. 91. Јован Николовић у Небојишиној ул. Кузман Николић у Босанској ул. 43. Лазар Дачић у Поцерској ул. бр. 1. Јаков С. Давичо Страхињића Бана ул. 44. Павле Ђ,. Матић у Доситијевој ул. 26. Петар С. Протић у Доситијевој ул. 5 Антон Кинцен у Сарајевској ул. 10.

Дим. Христић у Копаоничкој ул.

Матија Туфегџић Страхињића Бана ул. 4. Јђуб. Поповић у Делиградској ул. 4. Стана Ж. Јовановић у Скадарској ул. 18.

Нове зграде у Беораду

Управа гр. Београда одобрила ге,

подићи нове зграде: Драг. Тодорић, инспектор, у Зориној ул.

бр. 18

Милан Глишић у Приштинској ул. бр. 80.

Јован Николић у Небојшиној ул. бр. 34.

Матеја Туфегџић у Страх. Бана ул. бр. 4.

Стана Јовановић у Позоришној ул. бр. 16.

Петар Протић, професор, у Доситијевој ул, бр.5

Васа Димитријевић у Милетићевој ул. бр. 18

Коста Стефановић у Јовановој ул. бр. 35.

да могу

!

Аца О. Милинковић инжењер Дирекције Срп. Држ. Железница у пензији, редовни члан нашег Удружења преминуо је 15. ов.м. у 2 часа јутра, а сахрањен је 16. ов. м. у Београду.

Бог да му душу прости.

Власник за Удруж. Срп. Инжењ. и Архитекта Влад. П. Митровић ванр. професор Унивсрзи “ета

одговорни уредник: Јефта Т. Стефановић редовни професор Универзитета Штампарија К. Грегорића и Дрга — Београд