Српски технички лист

— 31 —

за пун нормални јајасти пресек висине Н и ширине

2 ЕН Виа 8 ТА о" Ка роб њ' Ставе ли се вредности 4, и ове Х ОДН. не == не о

то се за губитак на притиску услед трења Ј.1, у метрима добијају вредности х.0'.1. за кружни пресек,

у.9',1. за нормални јајасти пресек.

ја

ћ ==

==

Следећа таблиц!, узета из пишчевог дела „УУ аззегуегзотоцпо,“ која ће ускоро изаћи код „Обзесћеп“-а, рачуната је за кружне пресеке са т 0,25 а за јајасте пресаке са т == 0,35.

Примери: 1.) Колико је ћ ако је 1, = 1200 мет. 0 = 500 тит, 9 = 120 метјсек. за т = 0,257. Одговор : ћ = 0,0605 . 0,12". 1200 = 1,04 мет. 2) Коликомје Окаком Је мр) =4> о ИПА ИП аб === ==" О ти ншти= 70:25: 2 О

2,656 8.) Колико је р за 9 = 100 лит/сек, 1; = 1000м. је“ ООЋЕ та 50.852: Одговор: Из ћ=Х.0".1 излази х = 0,1 а томе међу обичним отворима најближе одговара р = 475 штт. М. П. Лаз.

Одговор : 09 = | 0,061 кбм/сек

Железница Христијанија—Бертен, инж. М. М. Аћимовић.

Отприлике у ово време, пре годину дана, на удаљеном северу Европе, стајао је мали, али духовно и културно јак, племенити Норвешки народ, пред довршењем свога највећег националног предузећа, пред довршењем железничке пруге Христианија-Берген, која је после тога одмах и саобраћају предана. Предана је саобраћају Бергенска железница, која као главна саобраћајна железница везује источну и западну Норвешку и њена два највећа, најмногољуднија и најна'реднија града, — Христијанију престоницу Норвешке и приморски град Берген на западном норвешком приморју, између којих је се саобраћај дотада вршио или воденим, морским путем, лађама и чамцима или обичним тешким брдским путевима прелазећи пусте и голе висоравни планинске.

Повод, да упознамо читаоце Техничког Листа са овом интересантном светском железницом/о којој се код нас врло мало зна, дала нам је екскурзија студената технич. школе у Берлину, коју су ове године приредили са својим професорима ради упознавања културно— техничких прилика и напретка вредних северних народа и сама прилика писцу ових редова да и он путује кроз те лепе северне земље европске, да се диви истрајној вољи и делима стваралачке људске моћи, колосалним напретцима модерне технике т. ј. победи њеној над суровим елементима природе, и да ужива у дивним сценаријама природним, пролазећи кроз најдивљије планинске пределе Норвешке, где сваки живот дрвећа престаје, у регионе вечита снега и глечера, прелазећи високе вододелнице дугачких планинских

верига, масу блиставих језера, долазећи напослетку у један чаробан лавиринт плавих и дубоких фјордова западног Норвешког приморја.

Апстрахујући комерцијалан значај ове железничке пруге по привредни и у опште економски живот Норвешке, она је постала туристичка железница првог реда. Из целог света готово видите масу туриста са туристичким торбицама и палицама у руци, где се пењу и силазе на појединим станицама, растурајући се у све правце заносно лепих предела Норвешких. Као што рекосмо, ова пруга води у најлепшу планинску природу Норвешке и ванредне сценарије и величанствене панораме појединих глечерских партија и планинске природе (нарочито На позкатуеп и Нагдапоегјоке!), што се све то да посматрати са нарочито туристичких купе — прозора, ставља ову пругу међу најлепше и најинтересантније железнице како у Старомтакоиу Новом Свету.

Кроз пределе вечитог леда и снега, кроз пределе пустих и голих планинских висоравни, где су читава стада северних јеленова — ирвасова пасза, данас јури победоносно парна машина славаћи дело људских руку.......

Од интереса ће бити да се читаоци изближе упознају са историјском, техничком и економско финансијском страном ове пруге. Зато ћемо се послужити податцима норв. инжењера [ 1оџагда Неђега и прећи прво укратко историјски развитак питања и припрема за грађење ове железнице.

а. Први предлог за железничку везу између источне и западне Норвешке био је већ учињен 1870 год. У следећим годинама за овом вршена су теренска испитивања, да би се утврдило, да ли је једна таква железничка линија изводљива, а многи су шта више сматрали, да је на таквом путу, изложен зими силним сметовима и вејавицама, ма какав саобраћај немогуће одржати.

Пре свега ваљало је прибавити тачне податке о односима снега у високим планинама, зашто је