Српски технички лист

БРОЈ 46.

У Београду Недеља 14. Новембра 1910. г.

ГОД. ХХ

СРПСКИ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ

ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА

САДРЖАЈ: Како треба градити наше железнице, паушално или по јединачинм ценама2 Ј. Т. С. 337. Индустријске желез-

иице у Србији (продужење) С. Ж. М. стр. 8340.

Железница Христијанија — Берген свршетак) М. М. Аћимовић

стр. 341. Уговор између сопственика и архитекте (свршетак) стр 342. Рад Удружења. стр 848. Белешке: Зашти-

та од поплаве стр. 344 Вести: стр. 344. 7

Коко треба градити наше железнице, паушално или појединачним ценама!

У 42. броју Техничког Листа изашао је из пера нашег пријатеља и вредног сарадника г. Милоша Н. Стефановића под горњим насловом чланак, у коме се у главном жели да докаже, да је за наше прилике најподесније градити железнице по паушалним ценама. Уредништво се једном примедбом оградило: да се потпуно не слаже са свима мислима изложеним у поменутом чланку, зато ево сад хоћемо да изложимо: у чему се с писцем слажемо а у чему нисмо сложни.

Слажемо се с напоменом пишчевом, да је несумњиво најрационалније платити оно и онолико колико је фактички израђено; а тако исто слажемо се и с разлозима, који су за потврду тога наведени.

Али се не можемо сложити и са свима

разлозима који су наведени у одбрану оног

другог система давања железница у израду.

Баш први разлог, наведен у прилог, предложеног новог система, није довољно јак.

Наводи се да систем давања у израду по појединачним ценама захтева велики број технички спремног и праксом богатог персонала и да то доводи за собом крупне издатке на личне и опште трошкове.

Радови око извршења железница престављају, могло би се рећи, једну одређену количину посла за технички персонал. Зато се потребан персонал мора набавити, па било да га набавља држава или предузимач. Потребан

Бижидар Лепенац стр. 344. Стечај. стр. 344.

персонал у толико је већи уколико се више километара пруге одједном гради и уколико је тежа пруга. У томе и лежи по нашем мишљењу највећи део досадашњег неуспеха.

Наши политичари доказивали су пре двадесет и пет година како ће железнице бити за Србију штетне. Дуг низ година прошао је а ми не саградисмо ни један километар пруге. Сад се наједаред ти исти људи јављају као највећи поборници грађења железнице и нагињу свом снагом да се за што краће време сагради за Србију сразмерно врло велики број километара пруга. Велики број и према финансијској снази земље и према кадру инжењера којим држава располаже. Наједаред се на ово и на неколика покољења наваљују огромни терети без обзира на то, хоће ли та покољења моћи издржати ове Уа ПЦ те или не.

Ова журба изазвала је двоје: поскупљивање посла услед велике тражње радне снаге и још један појав који ћемо мало Хра Чно описати.

Када понеко добије више послова но што верује да ће моћи савладати, он онда махом ' поступа двојако; како је чији темпераменат: или почиње сто послова па не доврши ни један, или пренебрегне сасвим сваки рад па не ради ништа. А у сваком случају рђаво. распореди рад. А како ће који схватити множину послова зависи од тога колико је имао праксе и колико је који окретан, колико ·је који одлучан и вредан. Да наведемо за' то доказ најновијим примерима.

На грађењу километра пруге од ераћиг ' на до доње Мутнице рађено је пуне три године,