Српски технички лист

— 372 —

у јачој мери искоришћава но код локомотива са два једнака цилиндра, и што брзина, са којом пара напушта главну дуваљку, расте са величином површине клипа. У-пракси се такође приметило да локомотиве са сразмерно већим цилиндрима боље производе пару од локомотива са мањим цилиндрима, дакле значи да је код првих сагоревање потпуније, а са тим у вези и дејство главне дуваљке равномерније. Од знатног је утицаја на равномерно дејство конуса и облик парног млаза, који излази из конуса, као и форма димњака. Такође је шири'на одн. пречник горњег отвора конуса од великог уплива на дејство израђене паре. Конуси са широким' горњим отвором имају ману што израђена пара лакше и брже изађе у ваздух него код конуса са ужим горњим отвором; ударци паре су код конуса са широким горњим отвором у првом тренутку најјачег дејства: јер је и брзина паре велика; а међутим брзина заоставше паре, која после најјачих удараца паре за време трајања излаза паре непрестан) излази у ваздух, знатно је мања: те је усљед тога и дејство таквог конуса неравномерно. Али се при широком горњем отвору конуса контрапритисак на клип смањује, а са тим у вези је и мањи отпор за сопствено кретање локомотиве. Конуси са ужим горњим отвором не дозвољавају израђеној пари да може лако и брзо изаћи у ваздух; изазивају усљед повећања напона већу брзину заоставше паре која после најјачих удараца паре зл време главног изласа паре без престанка излази у ваздух. Дакле, конуси са ужим горњим отвором равномернијег су дејства, нарочито при већим пуњењима и средњим брзинама локомотива; али особито при великим брзинама локомотива, повећавају контрапритисак на клип и јако отежавају сопствено кретање локомотива.

9. Положај главне дуваљке. Да би ватра свуда равномерно на огњишту горела и да би се топлотни гасови равномерно кретали кроз водогрејне цеви зависи у првом реду од положаја главне дуваљке према најужем отвору димњака. Према посматрањима од фон Бориса — Огвап 1896 5. 16 — сувише високо намештена главна дуваљка изазива кретање топлотних гасова кроз горње редове водогрејних цеви и ватра се распаљује на предњем делу огњишта, При сувише високо намештеној главној дуваљци констатовао је фон Борис: 1. да локомотива недовољно производи пару; 2. ла наступа цепање ватре; 3 да се димњача напуни са непотпуно сагореним и у опште несагорљивим ситним комадићима угља. А кад је главна дуваљка сувишб ниско намештена, приметио је фон Борис: 1. да се тада топлотни гасови већим делом крећу кроз доње редове водогрејних цеви; 2. да распаљивање ватре бива на задњем делу огњишта; 3, да се ваттра у јакој мери цепа; 4. да се димњача у јској

| са собом гасове и дим из димњаче те усљед

мери напуни са несагореним и несагорљивим сит ним комадићима угља и 6. да се вода у котлу узбурка, која тада лако и у цилиндре доспева. Из овога излази да положај главне дуваљке треба да је такав, да се све ове напрел наведене појаве у колико је могуће отклоне. При овоме-се претпоставља да је главна дуваљка са конструктивног гле-

дишта исправна. При исправној конструкцији како

конуса тако и мимњака као ипри тачном положају главне дуваљке према најужем отвору димњака повлачи пара, која из главне дуваљке са знатном брзином излази, у најјачој мери гасове и дим из димњаче, са којима се и у довољној мери меша; јер пара несме слободно кроз димњак да изађе напо· ље, већ га на овоме путу мора добро испунити,

дакле мора доћи у додир са унутарњом површином

димњака; а да би пара ово постигла, мора се при

| излазу из главне дуваљке, ито одмах од њене гор, ње ивице, постепено павише ширити. -3. Отвор надимњачиизнадкогасе налази постоље димњакамн димњак.

| Од јаког је утицаја на дејство конуса и величина

исечка на димњачи, изнад кога је намештено по-

| стоље димњака, а кроз који морају гасови и дим | проћи на свом путу ка димнаку. Да би гасови са

истом брзином, са којом су се кретали кроз водогрејне цеви, пролазили и кроз исечак на димњачи, мора величина овог исечка бити равна величини попречног пресека свију водогрејних цеви. Свакако исечак на димњачи може бити или раван или већи од попречног пресека свију водогрејних цеви, а ни како мањи: јер би тада гасови морали са већом брзином пролазити кроз овај исечак, у противном би наступио успор, који за последицу има с једне стране нагомилавање лаких непотпуно сагорелих и несагорљивих комадића угља у димњачи, ас друге стране недовољну промају.

4. Димњак. Што се тиче димњака, познато је: да код димњака са што мањим најужим отвором и што јачим проширењем горњег отвора дим-

| њака, ударци паре изазивају јако цепање“ ватре,

јако нагомилавање лаких непотпуно сагорелих и несагорљивих делића угља и проузрокују избацивање варница, дакле узрок су неравномерном сагоревању угља на огњишту; док међутим димњаци са што већим најужим отвором и што слабијим проширењем горњег дела димњака, умањују штетно дејство удараца паре у односу за равномерно сагоревање угља. Јер код димњака са што мањим најужим отвором и што јачим проширењем горњег дела димњака, израђена пара меша се врло добро са гасовима и димом, али она улази у најужи отвор лимњака као широк запушач у сразрерно узан грлић флаше, и кад прође најужн отвор димњала, нагло повуче тога и ватра у том тренутку живо заигра, а чим ударац