Српски технички лист
— 873 —
излазеће паре ослаби, ослаби и играње ватре — дакле неравномерно сагорева гориво — Ова се појава у слабијој мери опажа код димњака са што ширим најужим отвором и што мањим проширењем горњег дела димњака: јер код димњака ове врсте израђена пара постепено се меша са гасовима и димом тејес тога и дејство удараца израђене паре блажије и ватра равномерније гори. Код локомотиза, које раде, са взликом експанзијом паре оправдани су димњаци са што мањим најужим отвором и што јачим проширењем горњег дела димњака, али нису оправдани код обичних цвилингс локомотива т. ј. код локомотива са два једнака цилиндра. Да би израђена пара могла што боље испунити шупљину димњака, меј одаван је само горњи део
6 димњака и то на дужини од 1 од целокупне ви-
сине његове, рачунајући од горње ивице конуса до горње ивице димњака; јер, према посматрањима заинтересованих стручњака, израђена пара на овој дужини долази у довољан додир са гасовима и димом, са којима се измеша. Из овога разлога и дужина димњака има својих одређених граница. При високо намештеном котлу дужина димњака је веома мала; у таком случају, да би израђена пара испунила унутрашњост димњака, употребљавају се узани димњаца, а и конуси са ужим горњим отвором.
Ако је за једно одређено време, рецимо за једну секунду, једна одређена количина ваздуха потребна за сагоревање угља на огњишту,то без-сумње мора вакум у димњачи имати извесну границу, испод које несме спасти да би могао савладати отпоре на које гассви на своме путу ка димњаку наилазе, Ови отпори су у главном следеђи: 1. отпор при улазу ваздуха у пепеоник; 2. отпор при улазу ваздуха у огњиште, а који се јавља на улазу ваздуха између роштиљевих штапова — ростова — и између угља на огњишту; 3. отпор усљед трења ваздуха и гасова о дуваре водогрејних цеви и 4. отпор који се јавља на оним местима водогрејних цеви, на којима су исте сужене или проширене преко свог нормалног пречника.
Познато је да је односно дејства главне дуваљке први свестране опите извршио Енглез Кларк и да је исти Ае 1. да вакуму димњачи износи
од прилике |, од напона израђене паре, са којим
у пећи
7“
она излази из главне дуваљке; 2. да вакум износи скоро-|-вакума у димњачи, дакле = од напона са којим израђена пара напушта конус Доцније су дејство конуса испитивали Цајнер и Присман, који су се при својим опитима трудили да одреде и утврде најподеснији пречник димњака. Присман је својим опитима нашао да су конични димњаци подеснији но цилиндрични. И управа француских северних жељезница чинила је опите у теж-
њи да изнађе најподеснији пречник димњака; при овим опитима дошло се је до тога, да је најподеснији пречник димњака тада, кад попречни пресек димњака изпоси ''/, од попречног пресека свију водогрејних цеви. Без сумње је да заслуга припада Цајнеру што је теоријски јасно изложио дајство главне дуваљке (види „[аз Госотону-Вјазгоћг уоп Љешпег, Хипсћ 1863). Такође је" Цајнер теоретски доказао да су конични димњаци подеснији него ци--
| линдрични, а Грове је доцније овај предмет опшир-
није разрадио. К +.
:
(Наставиће се)
ПРАВИЛА
0 полагању пспита за предузимаче и инстазтере канализација имања у Београду. (Свршетак) Члан. у.
Јандидати који испит “не положе нмају права да се доцније пријаве за испит при чему су дужни испунити све одредбе чл. 5. овог правилника.
Члан 10. По извршеном испиту комисија доноси одлуку
да ли је кандидат испит положио или није поло-
| жио. У првом случају издаће се кандидату уверење
о положеном испиту које потписују сви чланови комасију уз наплату законом предвиђене таксе.
Ш Зикључене одредбе.
Члан 11.
Ова правила ступају у важност кад их Одбор општине београдске прими и Министар Грађевина одобри,
На основи чл. 6. Правилника о спајању имања уличним каналнма и о извршењу канализације имања у Београду, од 3. марта 1910 године, потврђујем ова правила која је и Суд општине Београда усвојио.
КБр. 8199
19 октобра 1910. год.
Београд.
Министар Грађевина В. Н. Вуловић
Комисија за полагање испита за предузимаче и инсталатере канализације имања у Београду.
>
На основу чл. 2. и 3. правила 0 полагању испита за предузимаче и инсталатере канализације имања у Београду суд општине града Београда решењем својим од 22. новембра 1910 г. АБр. 15608 одредио је комисију пред којом ће кандидати за