Српски технички лист

— 383 —

тих разлога, повластичар ће се споразумети са сопствеником инсталације. У случају неспоразума, место струјомера одређује надзорна комисија.

Одржавање и чишћење свих струјомера пада на терет повластичару који ће моћи вршити те радове кад год то буде потребно. Претплатник се не може противити овоме. Ако претплатник после дугог тражења не хтедне допустити преглед и чишћење струјомера, друштво ће имати право да обустави струју инсталацији све дотле, док се не изврше ти радови око одржавања и чишћења.

Члан 10.

Да би претплатници могли контролисати читање стања стујомера, које врше друштвени чиновници, повластичар ће бесплатно ставити на расположење књижицу у којој ће се уписивати та читања.

Претплатник се моли, да ту књижицу држи на приступачном месту, близу струјомера на расположењу чиновника одређеног за читање. Ако то претплатник не уради неће се водиви никаква рачуна о рекламацијама које он буде накнадно чинио односно читања или не уписивања прочитаног стања у књижицу.

Ако претплатник дату му књижицу изгуби или упропасти мораће платити за другу књижицу 0,35 динарл.

Члан 1.

Да би се избегла случајна кварења струјомера како повластичаревих тако и приватних као и кварење унутрашњих инсталација, прописује се одмах иза струјомера намести топљиви прекидач с онолико полова, колико их има у инсталацији и оне јачине, која је једнака с јачином струјомера.

Члан 12.

Све спорове, који се изроде између повластичара и његових претплатника, у колико се тичу одредаба ове погодбе, извиђа и о њима привремено доноси своје одлуке надзорна комисија на захтев ма које стране. Одлуке надзорне комисије остају у снази до дефинитивне одлуке надлежне власти. Такве мотивисане одлуке саопштава надзорна комисија интересованим странама на њихово тражење најдаље у року од 15 дана, рачунајући од дана тражења. Ако у овоме року надзорна комисија не донесе никакву одлуку, онда остаје у снази друштвена одлука, до расправе покренутог питање од надлежне власти.

Члан 13.

Повластичар се одриче искључивог права продаје електричних сијалица и пламених лампи, права које он има по члану 36 уговора. Продаја лампи обе врсте слободна је.

| Члан 14.

Ова ће се погодба саставити у два равногла-

сна примерка, на српском језику, од којих ће

свака страна добити по један за своју употребу. Ова ће погодба важити од 1. јануара 1911 године до 1. јануара 1914. године.

Ако ни једна заинтересована страна не тражи на месец дана пре истека горњега рока делимичну или целокупну измену ове погодбе она ће важити још за једну годину и тако даље све до истека повластице. Општинека поела.

Једнога дана, ко на крили' ветра, пронео се нашим лепим градом глас: препукао канал! Какав канал> Који канал» Једва се објаснише. да је то главни савски испуст.

Вуловић ! >! Чекај сад ћемо ми њега у процеп Зар ми толике паре дали за канал па да препукне, зар се тако троше наше паре» Зар ми паре дајемо да нам се упропашћују наша имања и наше здрављег Чекај, Вуловићу, нећеш више !

Наоружани тешким оптужб-ма, аргументима и документима наши едили оптужише општинском одбору г. Вуловића пређашњег председника општине и свалише на њ сву кривицу за препукли канал.

Канал је препукао, о томе спора нема, али је исто тако неоспорно да ит. Вуловић није крив за то Тешто кад није крив Вуловић онда је Главнић. Не лези враже ни г. Главинић није крив него неко сасвим други. Пред тим сазнањем наши едили заћуташе, јер кад ова двојица нису криви као преставници ваших онда даље нећемо ни да истражујемо сачувај Боже може испасти крив и неко од наших,

Ипак је ћутање злато!

И овом приликом дошло се до уверења, да се овако више не може. Никада човск не зна на чему је. Почне нешто па наседне без потребе. И овом прилимом дошло се до уверења, да треба имати за директора техничких радова у општини странца, који ће нам одмах умети казати, ко је ,за што крив, те да бар у напред знамо хоћемо ли једну ствар нападати или бранитн.

До душе, то би могли увек и домаћи стручњици тачно казати, кад их не би лелили на наше и ваше,

А збиља шта је са препуклим испустомрг Препукао па шта» Кад није крив ни г. Вуловић ни Главинић онда о томе више не вреди ни говорити, а прави кривац може и даље седети на истоме месту и правити још грубље грешке.

К.