Српски технички лист

— 386 —

ноће потребно је да притекну у помоћ још

два фактора: законодавство и прегаоштво са- |

мих грађана.

Закон треба да одреши руке извршној власти како би се могла решавати брзо и правилно сва замршена питања, орегулацији која се појаве. Мислимо да ће се читаоци сетити једног примера од пре осам година, који најбоље карактерише правне односе у нашој престоници.

Као што је познато Грантовац се за 8 година подигао сасвим из основа. Пре 9 година постојала је ту само Ћирићева вила. Она је дуго стајала усамљена; а тих година подижу два грађанина своје куће једно до друго. Пре тога обојица моле полицију и општину да им се прода земљиште које по регулацији мора њима припасти. Општина и полиција пуне две године пре зидања тих зграда и пуних 9 година после тога не може да нађе сопственика тог земљишта, а међутим тај сопственик долазиу општину и полицију које зато време истом сопственику издају преко 100 та. пија. Сопственик је странац и заклоњен бандером иностраног посланства; а Срби грађани остављени су на милост и немилост дотичног странца. Они му подижу цену имања, богате га и као награду за то ставља им се сад нож под грло. Странац сад тражи накнаду за заузето земљиште толико колико није коштао цео остали четири пута већи плац. И сад ће наступити ово: Срби грађини Београда остаће без куће а странац — он ће бити награђен зато што се умео сакрити те га ни општина ни полиција није могла наћи, кад је лицији.

Даље. За Београд је прописано да најмања висина спрата буде 3 метра. У Паризу и по француским градовима већим од Београда допуштена је висина спрата и 2,70 м. Тамо свет живи збијеније но у Београду. А како се лепе грађевине могу подићи с тако скромним висинама спратова може видети свако н. пр. у МопуеПез АџпаПез де Ја Сопзгисвоп. Велика висина спратова поред тога што поскупљује знатно грајевину (овде у размери око: 10:9) има и других економских незгода: Теже се загревају, кад су

мале собе, онда су собе врло непријатне за |

живљење јер су им зидови усправни виши но што су дугачки, теже их је пајати, виши су па и скупљи прозори и т. д. Па не само то, већ траже да и перионице буду високе најмање три метра. Захтевају се камени сгепени који коштају минимум 18 динара дужни метар. Па

како је прописана најмања шир. степена 1,30 кошта сам степеник код двоспратних кућа 1,95. 18'00..22 = 620 динара, без подеста и гелендера а с овима преко 1000 динара.

Под оваквим приликама тешко је подизати грађевине Капиталисте, који могу издржати ову скупоћу, моћиће и зидати. Али ће они тражити ренту на уложени капита', дизаће кирпје. Данас у Београду не може се добити иоле пристојан стан без 100—120 динара месечне кирије, а то је половина плате чиновника који су изнад средњих.

Хоће ги нова техничка општинска управа схватити сву тешкоћу задатка и сву тежи“ ну одговорности коју узима насе 2 надајмо се!

Али мени изгледа да се слабо имамо чему надати од законодавног фактора поред свих 60 факултетски образованих чланова, јер тај фактор је маћијски расположен трема сиротом Београду.

Ји ке

СТРАНАЦ.

Ужи одбор („грађевинска секција“) општине предложио је два кандидата за место директора свих техничких одељењау престоничкој општини. Оба су кандидата странци и то: г. Герлах, архитекта из Берлина и г. Леже, инжењер из Париза.

Писац ових редова. случајно је наишао, у једном берлинском часопису, на неке појединости о г. Герлаху, том најолбиљнијем кандидату за директора, који не иду у прилог његови стручних способности.

Пошто г. Герлах у својој пријави општини нашој, свакојако није се дотакао тих појединост, то сматрамо за потребнои да их ми

| изнесемо у следећем.

1. Г. Герлах не мари да следује на утакмицама за уређење градова, које су сада тако учестане у Германији.

2. У познатој утакмици „Огозо-Вегп“, г. Герлах је остао непознат, ну зато, испод жита, израдио је план за парцелисање темпелхофског поља у Берлину, са којим хоће зеленашки (Зсћасћегм аса) да тргује пруско Министарство војно, у пркос противљењу берлинске општине, која је пом. утакмицом добила изврсно разрађене планове зато поље.

Треба знати, да исто као код насиу Пруској постоје сличне неприлике, по којима државна влада и престоничка општина стоје у односу два противничка, крвно завађена табора.') 1) „ОПег зењчетаНипозепеђ уељјејеј Чег Отоз5афђеуб|кегипо ез Јапсег посћ 21 пђегзећеп, | Фаз5 5 Гаабгертипе ипа Отгозззга у егма пе ГТопсезе осежепетапдег гедттеп зује Јепдпеће Кјуајел“.