Српски технички лист

ЕЛ

Још је већа нехомогеност и неједнакост | еластичних особина код осталих градива.

Трећи узрок за снижавање допуштене границе је тај, што се извођење конструкције, нарочито спојева, како га теорија прет- | поставља, не слаже са фактичким извођењем. Тако су н. пр. штапови једног гвозденог решеткастог носача међу собом круто спојени, у такозваним чворовима. Међутим теорија решеткастих носача претпоставља, да су сви. штапови у једном чвору везани заједничким зглобом. Том претпоставком добијамо у свима штаповима само аксијалне силе, које теже да штап продуже или скрате, а никако да га савијају. Рачунање напрезања је знатно упроштено. Усљед крутих спојева напрегнути штапови су носача и на савијање. Та напрезања, која обично не одређујемо, зовемо спо- |

редним напрезањима, а она, услед аксијалних | сила главним напрезањима. Споредна напрезања могу код нерационалних система бити чак и већа од главних, као што нам теорија и мерење деформација показују. Ова споредна напрезања почињу се испитивати тек од неких 4 деценија амо. На упрошћивању рачунских метода ради се и данас, но још увек захтева прорачунавање споредних напре- | зања решеткастих носача не само велику те ориску спрему, него и много времена.

Четврти и последњи узрок, што не смемо допуштену границу напрезања идентификовати са границом пропорцијоналности, јесу динамички утицаји покретног терета. — Кад о једну вертикално утврђену еластичну шипку обесимо моментано неки терет, видећемо даће шипка у правцу своје дужине вибрирати, т.ј. наизменце продуживати и скраћивати се, док не заузме стално неко продужење. Тачним мерењем констатоваћемо да је продужење у моменту оптерећења двапут веће него оно, које је шипка напослетку, у стању рав-

нотеже, добила.

По Нооке-овом закону закључићемо, да је и напрезање шипке у првом тренутку двапут веће него после престанка вибрације. Још би веће било моментално продужење, дакле и напрезање у првом тренутку, да те- | рет са неке висине падне и онда оптерети шипку. Тада би терет дејствовао ударом. У 0вом примеру видимо најпростији случај дина“ мичког утицаја терета.

Код инжењерских су конструкција динамички утицаји терета чешћи него чисто

' ност, да са распоном

статички. ~ |

Помислимо само на локомотиву, кад прејури преко моста. Ту имамо чак три динамичка утицаја. 1). Скоро моментано оптерећење. 2), Перијодично повећање и смањивање терета услед убрзања масе механизма, и 3). Удар точкова на спојевима шина. Рачунање напрезања услед динамичких утицаја спољашних сила је скопчано са великим математским тешкоћама и за поједине елементе, а за грађевину састављену из више елемената, на пр. зарешеткасти носач, још је до данас нерешен проблем. Инжењер се мора задовољити процењивањем динамичких утицаја тако, да задате терете помножи са бројем већим од јединице, такозваним хогфицијентом удара, или по новијем начину тако, да доз-

· вољено напрезање расте са распоном носача.

Овај други начин узима у обзир ту околносача расте и његов сопствен терет, дакле и маса, а што је вела непокретна маса, тим је мањи динамички утицај покретне масе.

Да ресумирам у кратко, што сам о допуштеном напрезању рекао: По теорији могли би допустити напрезање материјала до границе пропорционалности. У пракси морамо остати испод те границе 1-во) С тога што техничке методе рачунања дају само приближну вредност напрезања, тако звана главна напрезања. 2-го) због могућих скривених недостатака и нехомогености градива. 3-ће) због несагласности претпоставака при рачуну са фактичним извођењем конструкције и 4-то) због динамичких утицаја терета, које теоретски не можемо узети у рачун.

Говорећи о првом разлогу рекао сам, да техничка механика упроштава строге методе теорије еластичности за практичну примену инжињера. Сад ћу да покажем, да то упроштавање није произвољно, него потпуно опр дано. Конструктивни елементи грађевина су еластична тела, махом правилна, геометријска облика. По облику можемо их поделити у три групе; у штапове, плоче и тела збијена облика. Штапом називамо тело, код којега је једна димензија знатно већа од других двеју. Прву димензију зовемо дужином штапа, а остале две чине његов пресек, Штап може бити прав, на по. греда, штап решет кастог носача; или крив, као лимани лук моста. Плочом називамо оно тело, код кога је једна димензија, дебљина, знатно мања од двеју осталих, дужине и ширине плоче. Плоча може бити такође равна, као камене и бетонске плоче за патос моста, или крива, као