Српски технички лист

БРОЈ 3.

У Београду Недеља 16. Јануара 1911. г.

ГОД. ХХН

СРПСКИ

ЧНИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Београд и његова будућност од Ј.Т. С. стр.

- Наши путови“ један предлог за њихову оправку у овој годи-

ни од Ф. Т. стр. 22. — Државна водена снага у Баварској (свршетак) од Јпа. Ст, Јосифовића, стр, 24— Предлог за преправку главне дуваљке отњишта и тендерске кочнице теретних локомотива серија 51—78 продужење пише

Милан Гребенаровић дипл. маш.

Београд И његова будућност“

У прошлом броју Техничког Листа напоменули смо мимогред каква је важност Београда по географском и политичком положају.

Та важност Београда давнашњег је датума. Колико је Београд важан с политичког гледишта, најбоље сведоче борбе које су се око њега водиле кроз дуге векове. Београд је био од вајкада на ударцу народима с истока и запада са севера и југа. Вероватно је свака стопа београдског земљишта пошкрепљана крвљу бораца који су гинули бранећи зидине. Ту леже мирно једно поред друго кости старих Илира, Грка, Римљана, Германа, Турака, Срба, и још Бог зна каквих још народа.

И са трговинског гледишта Београд је неоспорно згодна тачка. На ушћу Савеу Дунав, на железничкој прузи Париз Цариград, Београд има све услове за жив трговински промет, много живљи но што је данас.

Па, пред свег згодног положаја свог, поред све важности своје са политичког, географског и трговинског гледишта, Београд слабо напредује. Кад у поредимо напредак Пеште с напретком Београда, видећемо, да Пешта према Београду напредује џиновским кораком.

Па управо зашто не напредује Београд бар приближно напредовању Пеште» Може ли се томе помоћи>

#) Редакциони одбор пушта овај чланак и ако се са предлогом изнетим у њему не може да сложи. Сматрајући да је предлог потекао из срџбе што се српска држава до сада ничим није побринула за унапређење српске престонице, налазимо да ће бити од користи ако овај предлог успе, да побуди меродавне чиниоце на размишљање о томе, шта се може учинити за уређење и унапређење Београда.

инжењер; стр. 26. — Технички прописи за цеви и делове за канализалије приватних имања у Београду стр. 27 — Вести: Члановима Удружења. Грађевинарске вести. Исправка стр. 28.—

Ми ћемо изнети неколике разлоге, које нам се чине највероватнији.

Први и најглавнији разлог као да лежи у немару самих грађана, у непредузимљивости њиховој, у растројености која влада међу грађанима. То се најбоље видело и види при ликом избора председника општине. Кад прегледате списак гласача кроз дуг низ година видећете, да у избору учествују махом лица која у су општинској служби, лица, која зависе од полицијске власти и врло мали број неза-

· висних грађана. Свака наша политичка партија

има своју гласачку војску, те зато независни грађани, верујући да се противу те дисциплиноване војске не може борити, нити да се може победити, и не долазе на биралиште.

Други је разлог маћијско поступање државне власти према Београду.

Држава је Београду натоварила на буџет да се брине о државној полицији. Где год што треба држави, она готово просто узима од општине, а зато јој слабо што даје. Држава већ неколико десетина година нема зграда за своја надлештва па их ипак не подиже. —— Ако се не варамо биће да је прошло двадесет година одкако у Министарству Грађевина висе лепо урамљени пројекти фасада за разна министарства и друге државне грађевине. Ти су планови плаћении висе и мирно о зиду.

Трећи је разлог понашање наших народних посланика. Престоницу Угарске субвенционише држава чак и противу воље држављања других народности. Овде, рођени и прави Срби, са скупштинске клупе, само што не амателишу Српску престоницу.

Можда ће међу осталим разлозима бити