Српски технички лист
=)
а ко се прими, гледаће да лабавим својим радом надокнади себи оно, што му је држава закратила, и посао одуговлачи на штету и државе и приватних.
Многе, поред великог штрапаца, којима су изложени, одбија од комисија и незгода у коначењу и храњењу, док би их, можда, већа награда ипак могла приволети.
Наш коментар излишан је, само не треба заборавити, да код нас дневнице и награде иду у обрнутој сразмери: што тежи рад и скупљи живот, то мања дневница и на рада.
Други став чл. 29. овога пројекта гласи: ( заки службеник мора провести у једној класи најмање три годинс.
А члан 30::
Звања чиновника Шумарске Дирекције деле се на; звање Директора, правног референта, виших шумара, шумара, подшумара, секретара, писара, књиговође и архивара.
1, Звање Директора дели се на три класе:
| класа има 9000
| „ „ З280и
Ја а 1290 годишње плате.
д, Звање правног референта и виших шумара дели се такође на три касе:
1 класа има 7200
|Ена о ОДА
Пн га
3. Звање шумара дели се на пет класа:
| класа има 4680
Де ранинори 3960 ПДВ раб и 3600 Менијестани 3240 Му ЕР 2880
Надамо се, да ће ови подаци моћи по-
служити за израду пројекта закона о уређењу Министарства Грађевина. С-а.
Регулација Рамеког Дунавца.
Река Дунав, велика саобраћајна артерија Средње и Источне Европе служи за саобраћај бродовљем још од незапамћених времена, Природа је сама учинила да је Дунав подесан за пловљење и великих бродова. Само је до пре неколико година на Доњем Дунаву, био велика сметња бродарству слап Дунава код Ђердапа.
Ђердапски проблем решили су наши суседи
Мађари истина упола, али тек тако да је данас Ђердап сразмерно мала препрека бродовљу. Ђердап је прогутао грдан капитал који захтева ренту зато је установљена ђердапска такса коју плаћа свак. брод при поласку кроз Ђердап.
Али сем те велике препоне постоји за бродарство дуж наше обале још неколико омањих.
При малој вод на Дунаву, бродовље које плови дуж Српске обале има између Дубравице и Градишта једну врло велику сметњу а то је плићак у Рамском Дунавцу.
Наспрам Дубравице, нашег пристаништа на
Дунаву лежи Велико Острво. Између Дубравице п Острва рукавац Дунава при малој води толико је засут, да се код самог пристаништа на Дубравици јадва може да окрене параброд. Сем тога још је већа незгода на овом делу Дунава кад дува источни ветар Кошава, која чини огромну сметњу пловидби по широком Дунаву којим бродови сада пролазс, пошто је Дунавац за време мале и обичне воде сувише плитак. Те незгоде од ветрова нема у Рамском Дунавцу. |
Појамно је да су и Србија и Аустро-Угарска већ одавна помишљале на уклањање ових незгода које постоје на делу Дунава међу Дубравицом и Рамом. Али до скора није ништа урађено било.
Морава носи велики нанос и таложи га у Дунавцу. Засипа не само тај рукавац Дунава но 1 само пристаниш:е Дубравицу.
С тога је појимљиво, што је још 1906. год. почео живље рад око решења питања о пловности рамског Дунавца. Те године је образована мешовита комисија ради решења питања: на који би_ се начин извршила регулација Рамског Дунавца те да буде плован и за време мале воде.
Ми смо у Срп. Техн. Листу у своје време саопштили имена одређених чланова комисије и мишљење њихово поднесено г. !. Министрима Грађевина и финансија.
Према мишљењу те комисије г. г. Министри су и сами увидели важност питања те су у интересу народне привреде и у интересу експлоатације угљених рудника у Костолцу издејствовали највише решење од 21. септембра 1907. године којим је 0добрено, да се из државног буџета на ванредне потребе може утрсшити 6000 динара за проучавање Дунавца за снимање и прибирање потребних података за пристаниште у Дубравици и регулацију Дунавца.
На основи овог највишег решења, Господин Министар Грађевина одредио је комисију од Н. И. Стаменковића професора Универзитета и г.Гг. М. Ј. Божића и М. Дамњановића начелнике Министарства Грађевина, са задатком: да предходно па лицу места проуче све прилике и потребе, како и на који
Ву