Српски технички лист
= 47 —
и да за овакву калдрму није потребно нарочито ивично камење.
Дуж шина полажу се омањи трупци.
О одликама асфалтских стена саопштава известилац корисне податке. Наведени су мајдани у Италији и Швајцарској а и Сицилији; побројани и резултати анализа.
Нарочиту пажњу заслужују две тешкоће а то су: 1) колосеци дуж улице и 2). спој са већ постојећом другом калдрмом.
У Милану су дуж шина по целој дужини положили коцке од ТаПоммоод-а
(Ово кошта врло скупо и по мишљењу известиоца ово није идеално решење.
По другим варошима дуж шина с обе стране заливен је асфалт. Оправка лака али врло честа.
Проблем о вези калдрме са колосецима
још није решен и зато се још непрестано чи- Беог рад— Смеде рево
не испитивања и проматрања.
Дрвена калдрма није у Италији стекла много присталица.
У Милану градили су калдрму од дрвених коцака од 10см. висине; трупци су положени у пешчану подлогу; сем тога и калдрму од призматичких чамових трупаца који су у теру натопљени и положени „на бетонску подлогу. Ни једна ни друга калдрма нису дале добра резултата. -
Сад се чине покушаји с призматичним трупцима 10см. високим од дрвета: Ађјез
Расеа и Радиз, која се натапају у извесна уља (начин Ошззап-јев).
На местима, где није могао бити употребљен асфалт, с тога што је улица избраздана неколиким паровима шина, употребљена је калдрма од ТаПомуоод-а.
У Риму је добре резултате дао покушај са АЈрагођо. - 6
У Турину постигнут је осредњи резултат калдрмом целе улице дрвеном калдрмом. Врло су велики трошкови одржавања.
Известилац саопштава и о шосираним улицама. У Италији калдрмисано је врло много улица шосеом. По његовом мишљењу оваква калдрма је привремено решење, за случај да варошке финансије не допуштају да се утроши више на бољу калдрму.
По мишљењу известиоца о термакадаму и терисању још се не може дати коначан суд; али је и једно и друго несумњиво ко-
рак у напред.
Терисана шосирана калдрма врло је добра за путање по великим парковима, где
"нема трамвајских колосека.
Известилац долази до закључка, да за уличне пруге треба израдити нарочиту траку, како би се избегла тешкоћа око везе калдрме са шинама. Да би се могли упоредити међусобом разни материјали за калдрмисање известилац сматра да је потребно вршити и хемијске анализе и практичне покушаје.
Известилац моли да се за први идући конгрес питања о калдрми детаљно подвоје, тако да сваки начин израде калдрме добије засебне извештаје.
(Продужиће се) |
ЖЕЛЕЗНИЧКА ТРАСА
Представка учињена Господину Министру Граћевина од стране грађана града Смедерева
| Са техничким извештајем инжењера Јована Јирачека
грађевинског инспектора дирекције Срп. Држ. Железвица м. с.
Господине Менистре !
Законом о распореду држевног зајма од сто педесет милиона од 1909. гогине одређено је:, да се сагради железничка пруга нормалног од Београда до Смедерева,“
колосека
Овака је одредба у том закону свакако потекла из двојаке намере законолавчеве :
1, Пруга железничка „Београд — Смедерево“ у вези преко Смедерева са главном пругом у Великој Плани, — постала би део главне Пруге. Обилазећи Раљски непоуздани терен, она би обезбедила железнички саобраћај и земаљски и међународни. Самим тим подизање ове пруге представљало је једну земаљску потребу.
П. Одређујући правац нове пруге, хтело се уједно и да се веже једно најважније извозно трговачко и скружно место на Дунаву, — град Смедерево, — као центар за извоз наших жита, — директном везом са Београдом тако, да му је директан саобраћај осигуран краћим путем и зими, кад престаје саобраћај паробродима.
Да је ова пруга Београд — Смедерево овако замишљана у Влади не само при доношењу закона о зајму од 150,000.000, но и раније, — 1907. године при доношењу закона о зајму од 95,000.000. —томе у пошврду служи и решење Господина Министра