Српски технички лист

с 0 =

што се изискује код брзих возова и оријент — експреса. У том времену дакле слабо би се овом пругом односно брзога саобраћаја могли користити.

И зашто онда трасира дирекција пругу у Малу Крсну са обилажењем Смедереваг Дирекција, односно управа за грађење нових железница,— мисли, да се у Смедерево са једном поле рационалном трасом не може доћи.

И да сама себи овај задатак отежа што више управо да га онемогући, -— управа је поставила сама себи (јер у закону такве одредбе нема,) оваке услове да их је, идући са трасом од Београда у Смедерево, тешко одржати и испунити.

Тако па пример она је у тој предпоставци, да ово има бити главна а не локална пруга, — посгавила услов да успони не буду већи од 89) и #0лупречници кривина не мањи од 300 м. Али како ја држим, да пруга Београд Смедерево има да буде почетак једне линије правцем од Београда на Смедерево —Пожаревац—Петровац— Црни Врх Зајечар, онда према томе треба да се буде са успонима и полупречницима мало толеразтнији, када и правилник за грађење главних железница у Немачкој дозвољава 250 м. као најмањи Е. Јер ако би хтели нову линију употребити као главну, правцем Београд—Мала—Крсна Велика плана, морала би се п цела локална М Крсна—В. Плана реконструписати, пошто је она саграђена само за превоз железничког— грађевинског материјала за време грађење главне пруге, и као такова у стању је тако дезолатном, и такве односе има у падовима и у правцу, да би се морали изменити мостови и шине и прагови, направитн водарне и избацити (особито) онај велики успон (15% до 17%) постојећи од Орашја до В. Плане, такође преправити станичне зграде, неодговарајуће своме.'циљу и морале би се многе од њих проширити те да иоле одговарају своме задатму.

Но да пређем на сам мој задатак.

Да се заеовољи закон од марта 1909. год. т.ј. да се сагриди пруга од Београда до Смедерева, цроучио сам свестрано терен између оба ова места и наша сам, да постоје четири могуће'рационалне трасе за шај циљ и шо:

(Наставиће се)

ВЕСТИ

Вести из Удружења

Нови чланови Удружења. На 1Х месном Скупу од 10 фебр. 1911 год. изабрати су за редовне Чланове Удружења: Г. Никола П. Тирнанић инжењер Г. Станоје С. Милојевић машински инжењер.

Стечај за самоуправног инжењера. Округу врањском потребан је инжењер, с тога овим окружни одбор овога округа, а према одлуци Окружне Скупштине од 15. децембра пр. год. Бр. 55 расписује стечај за то звање и позива компетенте, да му поднесу своје пријаве са документима о стручној и практичној спреми најдаље до 28. фебруара т. г. закључно.

Власник за Удруж. Срп. Инжењ. и Архитекта Влад. П. Митровић ванр. професор Универзитета

Избор између пријављених кандидата извршиће Окружна Скупштина, а овај ће важити ако га одобри Г. Министар Грађевина.

Са изабраним кандидатом закључиће се уговор о његовој служби и плати за четири године. Плата пак за ову годину заједно с додатком на путовање предвиђена је буџетом у 8000 дин.

КОНКУРС

Општина Чачанска потребује стручна и спремна инжењера, за своје општинске радове. Плату је одредила 6.000 до 8.000 динара годишње а са роком за три године.

Кандидати, који желе пријавити се, да пошљу уз пријаву и своје школске сведоџбе и уверење. Да у молби кажу, где су били са радом до сада.

Рок пријавама одређен је, до 20. фебруара 1911. године.

На коверту написати: „конкурс за општинског инжењера.

Грађевинарске Вести

Разбијање стена на путу уз реку Буковицу извршиће се ове год. по пројекту окр. инжењера г. Л. Васића,

Предрачунска је сума 6983,31 дин.

Нов каменн пропуст од 3 м. отвора саградиће се ове год. преко Дреновачког потока на државном путу Прокупље Куршумлија по пројекту окр. инжењера г, Ник. Растића.

Предрачунска је сума 8042,01 динара.

Благајникова пошта. Г, Ник. Писа инжењер, повереник за окр. Крултевачки, послао нам је покупљену претплату за лист и то: по 20 дин. за целу 1909. год. одг.г Златка Ђорђевића и Франца Голднера грађевинара из Крушевца. за целу 1910 г, од окр. одбора окр. Крушевачког, г. Ник. Мишовића пред. из Крушевца и Б. Јеличића индустр. из Бруса. по 10 дин. за [ полгође 1911 год. од г. Јевте Лукића предузим. из Трстеника.

Од господе претплатника из Београда примили смо на име претплате за лист, и то: по 20 дин. за целу 1910 год. од г. г. Глише Штајнлехнера агента, Ник. Димитријевића лебара, П. Велимировића држав. саветника, Дим. Т. Леко архитекта, Гранд Хотела, Ото Лоренца грађевинара, Морица Харцла агента, и Проке Ристића предузимача. за целу 1909 г. од г. Ник, Лукића предузимача. по 10 дин. за П. полгође 1910 г. од г, Г. Жив. Димњановића инж. мајора, Ото Голднера грађевинара, Браће П. Ђорђевића трг, и Раде Томића инжењера. за 1. полгође 1910 г. од г. Б. Чупића индустријалца, за П. полгође 1909 г,

од т. В. Атанацковића инспектора.

Одговорни уредник Јефта Т. Стефановић редовни професор Универзитета Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд