Српски технички лист

БРОЈ 9.

ОРГАН УДРУЖЕЊА

САДРЖАЈ. Електрично осветлење Зајечара.

У Београду Недеља 27 Фебруара 1911 г,

СРПСКИ

СРПСКИХ

Дим. Наумовић маш.,

ГОД. ХХИ.

ШАН

ИНЖЕЊЕРА ИАРХИТЕНТА.

избору калдрме за великоварошке

инж. стр. 69 — О

улице (продужење) Ј. Т. С. стр. 70. — Железничка траса Београд— Смедерево (продужење) Ј. Јирачек инспект. С. Д. Ж. в. службе стр. 71. — Белешке; Положен Глезе!-мотор од 2000 коњских снага. Ј. стр. 75. -— Вести: Стечаји за инжењере. Грађевинарске Вести и Благајникова пошта стр. 76. –-

Епектрично оеветлење Зајечара.

Једно од најновијих индустријских предузећа у Србији је постројење за електрично осветлење вароши Зајечара, које је довршено крајем 1909. год. Главни је задатак овог предузећа, да водену снагу Гимока претвори у електричну, па да је као такву пренесе у фабрику зејтина и тамо искористи као моторну снагу ; ноћу пак, кад фабрика не ради, да је употреби за осветлење Зајечара. Тога ради подигнуте су две електричне централе: једна већа у Гамзиграду и друга мања испод самог Зајечара.

Централа „Гамзиград“ палази се на Тимоку, у близини села Гамзиграда и удаљена је од Зајечара 10,5 км. Ту Тимок прави једну велику окуку, чији је пад искоришћен за централу. Помоћу бране, озидане од камена, вода се одваја из Тимока и једним отвореним каналом и једним тунелом одводи у саму централу. Централа је подигнута одмах испод брега, који је тунелом пробијен и кроз који пролази доводни канал. Централа има једну турбину система францисовог са хоризонталном осовином. Пад је 8 метара, а секундна количина воде 1500 литара. Ова количина воде је промењива. Тако у пролеће и јесен она се пење до 3000 литара у секунди, ау лето спада на 800—1000 литара. Турбина је нормалног типа; број обртаја у минути износи 240. Регулисање турбине је само ручно што је једна велика погрешка. Јер један од главних задатака турбине је произвођење

| електричне енергије за осветлење Зајечара. А

промене оптерећења у елекричној мрежи тако су велике и честе, да је немогуће одржати

"сталан напон помоћу ручног регулатора. По-

следице тога су, да је интензитет осветљења веома променљив, што се никако не сме допустити. Да се то избегне потребно је додати турбини аутоматски регулатор са сервомотором, који ће према промени оптерећења регулисати рад турбини и тиме одржавати сталан напон у мрежи. Са турбинске осовине помоћу котура и ремена преноси се механички рад на осовину трофазног генератора. Овде је учињена једна основна грешка при пројектовању. Јер данас се свуда избегава, да се пренос са моторнах машина врши помоћу ремена, а то из ових разлога, што се на тај начин губи известан део енергије због преноса а избог тога, што се ремен може прекинути или спасти, што проузрокује прекид рада. Не само код турбина него и код парних машина и гасних мотора поставља се динамо

или генератор на осовини саме машине. Код турбине је ово најлакше извести, јер њихов број обрта може бити доста велики, а новији генератори граде се са погодним бројем обрта, тако да се помоћу једне еластичне спојнице лако могу везати са турбином, Генератор је трофазни, старијег типа, са напоном од 6000 волти, снаге 100 киловата. Струја високог напона преноси се у Зајечар ваздушним _спроводом, који је од бакарне жице пресека 16 ти“, а чија је дужина 10 кт. и 520 т. Ту се помоћу седам трансформатора претвара у струју ниског напона 250 волти и употребљава се за осветљење и моторе. Ва-